Нове борбе : роман из Истре, стр. 201

НОВЕ БОРБЕ 197

Олга није још разабрала ни једне ријечи, тек осјети, како ју је ненадно погодило нешто као слутња. Учини, да ће се, дићи, кад се у исти мах отворише врата, и у одају бану Петар, сав дрхтећи и блијед на смрт.

Она још право и не чу, шта је рекао, а већ јој

нестаде даха и одједном се укрути као леден камен.

... Свијест се враћала лагано, тужна се слика развијала још мучније, а када се приказала у потпуној жалости, небројене сузе залише блиједо и уморно лице младе сиротице. |

До ње клечаше Петар и, држећи њену руку у својој, говорио је, што му је шаптала љубав.