Нове борбе : роман из Истре

НОВЕ БОРБЕ 197

Олга није још разабрала ни једне ријечи, тек осјети, како ју је ненадно погодило нешто као слутња. Учини, да ће се, дићи, кад се у исти мах отворише врата, и у одају бану Петар, сав дрхтећи и блијед на смрт.

Она још право и не чу, шта је рекао, а већ јој

нестаде даха и одједном се укрути као леден камен.

... Свијест се враћала лагано, тужна се слика развијала још мучније, а када се приказала у потпуној жалости, небројене сузе залише блиједо и уморно лице младе сиротице. |

До ње клечаше Петар и, држећи њену руку у својој, говорио је, што му је шаптала љубав.