Нове борбе : роман из Истре
НОВЕ БОРБЕ 5 91
вратима, но он се не огласи. Није чуо, а када пак куцање по трећи пут одјекну, он се трже у двоумици је ли то ударило негдје вани или у њему.
Одмакну покривач, устаде, баци на себе ноћну хаљину и пође тетурајући да отвори.
Уђе оте и назва му „добро јутро“.
Он не одговори. Притвори нагло врата, па ће јој придушено:
— је ли Луце синоћ изишла 2
— Није — одговори млада жена зачуђена тим
питањем.
= А јутрос 2 — Ни јутрос — одврати Марија мећући каву на стб. — Зашто питатег
— Пази на њу... Чула је, па би могла... -
— Умирите се... Она не зна ништа... И јутрос ме је плачући молила да на вас припазим. Боји се да вам није штогод,.
Мало му одлану.
- Свеједно пригледај... не пуштај је с ока.. Поа најближи столац и спусти се нањ. Вријеме се рашчиња, на небу пукло гје- гдје
понешто ведрине, но још се увијек на мјестима, нарочито о небосклону, повлаче гомиле облака. Марија остаде код прозора. Испод око погледа каткада на оца и тешко јој је. Сав је скршен, као претргнут. Једна му рука лежи на столу, другом се упро о кољено, а главу оборио, као да га сва снага оставила. И поглед му се укочио као и мисао, што се у њ упила.
Нешто као тјескобни дјетињи страх затитра јој у очима; тај јој се израз прели и лицем, па му удахну неки мекши, љупкији вид.
Мијешајући каву подиже старац полако главу. Уморно му око заста на бијелим чипкама, што суб се просуле низ кћерине прси и рамена.
— Кад ти је то набавиог — мукло ће он.
Хтјела је да избјегне одговору. Посади се насу- · прот њему и преусти као да је пречула:
— Охладњеће вам...