Нове борбе : роман из Истре
|
20 Е -___ВИКТОР_ЦАР_ЕМИН па ИЕ Па БИКОВА
Ништа лакше: јуче се већ одјутра орило у кући од пусте вике и никоме није доходило у памет: слуша ли ког Грајало се, да се могло чути и на улицу... А и без тога, ено Луце!... Куд се окренеш, ту је и она — та је ли могуће, да од све оне страхоте није ни чула ни разабрала ништа 2 Истина, већ је
дуго у кући — досада је била увијек поуздана,
вјерна, привржена -— али ко зна, “шта у овај мах копа у њезиној глави! У кога да се данас поуздаш Свак тражи како би те преварио, издао, уништио, Луце, Као и сви други. Ено и јуче, док се њих двојица свађала, она се зацијело мотала у ходнику и, дакако,
слушала... Јест, слушала је, он се чак сјећа, како се на
њу и окоснуо, а она, да му се освети, можда изишла и избрбљала све. Јест, нема сумње... биће тако! И још се добро сјећа, како је синоћ, послије онога, неко отворио кућња врата и изишао. То је зацијело била она. Отишла је к својим пријатељицама и исказала им што је чула... А пријатељице, како обично бива, другима, и сада већ сви знаду... И Вениер и
капелан и Содић и сви... Ено — већ му се чини.
да их види, како се злурадо смију, како од весеља
тару себи руке, — сви, сви... Сад су пред црквом, сад трче под „ладоњу“, па на море, пред сваким застају, свакога питају: — А, јесте ли чули 2 Дујам,
народни светац! Ха! ха! ха! Па знали смо ми! Говорили смо ми! Али наш глас био је: глас што вапи, у пустињи...
· И све тако.
И „новинари“ су већ на послу. И њих види.. Ено, како им се грче прсти под пером испод којега бризга сама жуч, најљући отров... А до који сат ето и новина... а у њима све оно страшно, сва његова срамота исписана крупним словима, да боље искаче, и сви се тргају, сви отимљу, ко ће први да заграби у оно блато, да још једном попрска њиме сву прошлост и садашњост његову. И све се то као у вихору мота његовом главом, прелази у жиле, у крв, у језу, од које се сав тресе, превија, зноји. Откад се пробудио, већ су му два пута покуцали на