Нове борбе : роман из Истре

НОВЕ БОРБЕ 27

Узе да рачуна у памети, колико би се могло избити из баштине и колико би се дало уштедити, да се у кући мало јаче стисну.

Марија је споменула и Олгу, млађу кћерку.

— Требаће писати јој — брзојавити...

И настави бројити и рачунати у себи, док се дијете о њ вјешало и натезало, см] шкало му сеи куцкало га по парованом челу и никако да растјера облачине, што су се између оних бразда накупиле.

Код ручка није нико говорио, тек под крај јавн се Балдо: | -

—_ Био сам под „ладоњом“. Велика преклапања и нагађања, а свео кризи на опћини. Кандидата као гљива. Капелап мобилизује своје: веле да држи састанак за састанком... Чипи се, да се спрема на не какав препад. Пего знаш ли, ко се највећма узврпољио 2 — Содић... Напухао се, насршио као кокот.

_ Хоће да постане начелником његов човјек или оп главом. | |

Ту стаде и погледа испод ока на таста, да ВИДИ угисак, што су га у њему произвеле његове ријечи.

Видио је, како се тргао, баш као да га је запљуснуло нешто ледено. Балдо је знао, да се она двојица нису никада вољела. Заметак том њиховом међусобном нерасположењу иде дубоко; ваљда у само дјетињство. Дујам је већ тада водио, штоно се вели, главну ријеч; све је лако схваћао, брзо погађао. Бијаше жив, хитар, окретан — највиђенији, најтражени и. Ономе другоме, Содићу, био је то трн у срце Једило га оно преимућство, што су га сви признавали Дујму, и он је био на стотипу мука, како да му га скине и себи натури. Често је покушавао да се с њим надмеће, али је готово увијек био зле срећ:; и односио руги грохот. Послије, вани на мору, у свијету — иста игра. Уносни а мјеста, бољи бродови били су за капетана Дујма, што је у Содгћа изазивало саму завист, и тиме је јаз :г змеђу њих постајао све дубљи и шири. Кад су се доцније, у маторим годинама, обојица одбили од мора и настанили у свом рођеном Ловрану, јаз, што их је дотада одвајао претворио се у праву