Нове борбе : роман из Истре

38 | ___ВИКТОР_ЦАР_ЕМИН

Сад је готово. Начелник зна све, а њему се, Петру, једино чудно -чини, што је старац некако одвише мирно примио ону његову исповијест и све оне оптужбе.

— Можда ће послије, кад- боље промисли... сину му у то главом.

И лијепо, бијело лице, што су га крупне мисли само за час потисле у позадину, искрсну опет пред његовим заљубљеним оком и он се питаше:

— Што ли ће она, кад сазна, шта се све одиграло између њега и њезинога оцаг

МИ.

Било се већ смркло, кад је стари Дујам изишао из уреда. :

Под ладоњом, у мраку, опртавала се дугуљаста и погнута фигура старога Вениера. За тренут им се укрстили погледи, и Дујму се причини, да је у тај мах фаним отменим профилом бившег старог начелника Талијанца прелетјело нешто злурадо.

Заврну иза ћошка и пожури, као ла му је неко за петама. Мисао му клонула, као да издеше и моли помоћ. И срце му немоћно трегери и канда жуди, "да се и оно гдјегод смири и отпочине. Пада му на памет жупник, поп Фране. Кад му је оно жена олбјегла, а он остао сам пред својим раскопаним огњиштем, одмах се уза њ нашао и поп Фране... И послије, у свакој би тежој згоди, двоумици или било у којој неприлици, потражио старога пријатеља и њему једином откривао срце и душу тражећи у њега савјета, утјехе, побуде. Нешто га је и сада тјерало к њему, па, и не размишљајући дуго, удари право према жупном дому.

Ишао је погнуто као да га ниске облачине притискају. Тијесне улице, којима је пролазио, чиниле му се још црње и мрачније, као дау себи носе страх и засједу-

Попа Франа нађе у кухињи. Срдит, у лицу црвен као рак, корачао је стари жупник од једкога краја до другога и све нешто грајао и рукама ломатао.