Нове борбе : роман из Истре

40) ВИКТОР ЦАР ЕМИН

и са највишег прозора пиљио кроз тај дурбин на пријатељске лађе, што би долазиле и одлазиле. Но као најљепша успомена остао је попу Франу онај големи, округли стб у средини собе. Колико ли су лица нешла већ досада мјеста око тога столар Колике ли се пријатељске вечери провеле крај њега у свјетлости оне крупне лампе, што још сада виси над њим на своја три позлаћена ланца!

— Овај је сто предобио нашу опћину! — с поносом спомињаше поп Фране, и при том се радо заносио духом у оне далеке, понекад мучне али увијек лијепе дане,:.

За тај исти древни сто сјела су сада и њих двојица, да у свјетлости старе лампе истресу нешто од онога, што им је на срцу тешко и горко.

— Навијестили су ми лијепо „добро јутро“... започе поп Фране грчећи од узбуђености сухе прсте. — Баш лијепо „добро јутро“ ... знаш, онако ни да сам ја какво лудо ђаче, а они у „бискупији“ све саме мудрачине. Тутора хоће да ми даду — — чујеш ли 2 — оно младунче, капелана, — мени старцу !... Језуити! Три — пет — десет пута језуити !...

Зажмири очима и нервозно прође руком по _ жуткастом челу, при чему му некако чудно заигра оно неколико бијелих чуперака на глави. Видећи га тако узрујана Дујам заборави на час на оно своје, па га запита с очитим занимањем:

— А што веле

— Веле ... размакне поп Фране своја широка, са два цигла зуба оружана уста — но причекај, да ти покажем ! -

Извади из унутрашњег џепа писмо, размота га, натакну очале и узе да чита.

Писмо бијаше дугачко. У њему је бискуп узвишавао капелана и приказивао га као човјека ванредно одлучна и ревносна... По његовим се сјајним способностима може већ сада наслућивати, да је црква у њему добила неустрашива војника; он беу великом боју, што нас чека, бити без сумње зван, да се у првим редовима бори за славу и величину