Нове борбе : роман из Истре
) НОВЕ БОРБЕ 41
једине спасоносне цркве.... И бискуп позивље жупника, нека „задахнут том утјешљивом надом“, не само не спречава одличног капелана у његовом неуморном ревновању, већ, нека „и своје дјеловање уде-. си тако, да оно буде у посвемашњем складу с упу“ тама, инструкцијама и интенцијама младога душо“
брижника. . .“ |
— Ожми ову епиштулу, како треба — па ево што ћеш да исциједиш: Ти си, попе Франо, будала, извјетрели букван, ожети лимун — твоје је мјесто у смећу!.... Ето! Лијепога ли ми благослова под старе дане!... упре поп у Дујма па настави: — Е, а оно напршче, „одлучно, ревносно“ ... Хм!
Да је њима видјети било све оне „паранке“, што сам их ја 'морао напети да га одвучем у сјемениште! ... Него — мари ли ко сада за то |... Главно је, да је дјечко одлучан и неустрашив, па да бије, кад би требало да милује и да преклиње, кад би требало да благосиља..... Тако је — а ти мој стари попо Фране, још ниси знао да су два и два четири, а већ ти је мала, сиромашна камарица била пуна ситних олтарића, а црква најмилије састајалиште ! Виђели то твоји убоги старци, Бог их помилуј ! — па за тебе потрошили своје сухо и сирово, само да им будеш поп. У тој мисли си узрастао, с том си мишљу отишао у сјемениште, хвалећи Бога, што ти је удијелио толику милост. И изишао си једним оком гледајући у небо, а другим на оне, што презрени и бесправни гину у тужној запуштености, ... Такови смо били, а Дујме, можда и не најбољи, — али такови — — — јест, а сада мени, под старе дане....
Нехотице се узбудио,. па да то затоми, ушути за тренутак, да мало затим опет настави:
— На путу сам им, а зашта 2 — Зато, што држим, да је Бог већи од њих, и што човјек, ма какав био, није никада невриједан милости и доброте његове... А не воле ме ни зато, што бих хтио све у миру да изгладим, заоблим, јер је њима мрско, што је мени тисуће пута милија једна Христова ријеч о љубави, него ли све оно сухо и дрвено, што је од постанка