Нове борбе : роман из Истре

у ВИКТОР ЦАР ЕМИН

није ником био на терет, то су га сад и мјесне власти пуштале на миру.

Зорзи је често мислио на себе, на своје црном тужно дјетињство, и то га је потицало да размишља, како би на вријеме измакао судбини својих родитеља. Али камо да засјекнег Срећа је на мору варава, на крају нестална, а младе године као вјетар: нагле и кратке.

— Било овако или онако, ја морам себи да нађем кров, — сновао Зорзи и стао да се огледа ва огњиштем, гдје ће се као домазет моћи слободно да шири. Тражио је дакако јединицу. И нађе је негдје високо, у горској забити. Иако Ката Раданићева не бијаше никаква љепотица, он је заволи, јер је у ње нашао што је тражио: не лошу кућу и лијепо имање. На први глас, да му Зорзи обилази око кћери, успријечи се стари Раданић:

— Штог он Талијан, онај припуз, он да ми води једино дијете! Нећеш

Али Зорзи је из своје прве постојбине донио нешто, чега, по Катином судулне бијаше ни у кога другога сеоског момка. Донио је она два жарка ока соно замамљива погледа, те обијај око дјевој«е данас, превијај се око ње сјутра, и ено — међу њима се заметнуло, што се у таквим стварима често и лако замеће. Чим се указаше први знаци „гријеха“, у кући се подиже пакао. Мати у куту нариче, а отац стао на сред кухиње и шкрипи зубима, готов да кћери ишчупа оба ока. Трајало је то два три дана. А трећега се олуја понешто слеже, још се само чуло очево мукло роптање, као шум грмљавине, што одмиче у даљину... Да не буде љаге на имену, цијела се ствар предала попу. И тако се ето догодило, те се Зорзу насмијешила срећа, и он се једног лијепог дана нашао, како је желио — под кровом. То га јеи придигло, а како је био окретан,“ промућуран и богато обдарен свима предностима људи своје расе, домало уђе старцима у вољу, па се убрзо заборави она незгода.

У таквим се приликама родио Балдо.