Нови Антеј

није имала великог значаја сва мудрост Аристотелова и Сократова у једно доба кад су робови радили за шаку људи. Још више то важи за пољопривредну науку: она треба да продре у масе, н то не само у теорији, већ и у пракси. Сељаци треба да усисају агрономију, и да је приведу у дело.

Да они то хоће, или бар да хоће сваким даном више, то је већ јасно. Они то и могу. Нигде нема толико свежине, тако брзог и лаког схватања и памћења као код сељака. Највећи стручњак за аграрну политику у Немачкој, Фридрих Аребо каже; „Сеоско становништво је извор народне снаге на првом меету зато што је још телесно и душевно здраво. Али ова здрава телесна основа мора да се за целину искористи само тако што ће се образовањем подњћи на виши ступањ... Пптање сељачке просвете је најважније народно питањг. У народној просвети се састају сви народно-привредни проблеми". Аребо верује да се данашњи жетвени принос може удвостручити (чак и у Немачкој), али само под једним условом: ако се сељаку даде земља и просвета.

Пружити земљорадницима земљу и знање то је управо задатак аграрне демократије и аграрног социјализма, јер то одговара вековној тежњи радног благостањем и за слободом.

Хлеб и Слобода

Слобода је од хлеба слађа, рекох једном приликом, али нпсам више сасвим сигуран. Сумњу ми је пробудило једно писмо које сам примио у зиму 1932-33 године од познатог „старог борца“, пок. Алексе Нешића из Великог Села код Пожаревца. Нешић пита како би и он могао допасти затвора,

56

НОВИ АНТЕЈ