Нови Антеј

Једној учениии.

Често сам се питао нарочито кад би их видео у редовном личном животу одакле извесним лицима једноставност, природна и проста отменост, која одликује само жене и људе из врло развијених културних средина. Код Француза сам особито ценио њихову једноставност: 1а зЈшрИсКе Иапз 1а Не. Мислио сам да она долази највише од мешавине раса. Али, често сам је нашао код сељака, који су расно чистији. Неко господство, отменост нека, коју не налазите ни код роба и слуге, ни код пуког сиромаха, богаташа, господара п тиранина. Људи који су у детињству били на селу, задрже дуго извесну стидљивост, смерност, рекао бих простоту, кад та реч код нас не би имала друго значење. Великоварошка, нарочито београдска и загребачка, средина чини ми се неплодна и одвеК каКиперска. Људи из унутрашњости, а нарочито. они који доносе и једно племенито бреме културе, они што се развијају у унутрашњости, имају, рекао бих, више скромности, више чедности. Зашто? Можда зато што су одрасли у једном блпжем додиру са народом.

Мене, на пример, одушевљава дивна присност неких правих дама са сељацима. И то није само плод добро познате фамилијарности Бечлија или Парижана, веК долази сигурно отуда што су оне по десет, двадесет или више година биле у додиру са тим простим и радним светом. Код њихових кКери, веК те присности нема, или је има мало, поред доста господства. Али дно њихове душе остане ипак често пријемчиво за мисао и осећање према народу. Зато нису увек празне њихове речи о симпатији коју имају за сељаке. На тим речима хоћу да накалемим своју жељу да буду још мање госпођице п господа, и да се још више приблпже народу.

НОВИ АНТЕЈ