Нови Антеј

вотнн задатак, а не средство да се разгони досада и убија време. То је један апостолат. То је једна страст. Скоро једна болест. Али страст и болест племенита и неопходна. Социјални рад се још увек сматра као нешто споредно у животу, као посао за доколицу. Њему се још увек посве Тују само људи који нису ни за што друго, или не могу да се одушеве за верску, националну или политичку борбу. Али није далеко време кад ће се увидети да рад око друштвене организације, рад социјални, тражи целог човека, све његово време, све снаге његове. Исто као наука. Исто као политика. Права и велика наука. Права и велика политика. Она која мења лице света, друштвено уређење и појмове људске. ДоТи ће време кад ће се социјалном раду посветити најбоље снаге, највеТи умови, најснажније воље. Као никад у историји човечанства, данас сва питања узимају друштвени, социјални вид, јер се никад нису односила на већи број људи, на многобројније масе људске: И просвета, и здравље, и саобраћај, и производња, и размена, и потрошња добара, - све данас мора да се проучава и регулише са гледишта општих, не више с обзиром на посебне интересе. Друштвени живот је постао толико сложен, толико заједнички, толико општи, да и просвета и медецина и економија и култура морају бити социјални, или их неће и не може бити.

Зато данас борбен интелектуалац, човек са развијеним социјалним инстинктом, потомак верских пророка, националних хероја, политичких бораца и научних претеча, ■ —мора бити социјални радник. Да би одговорио своме задатку, да би одиграо своју историску улогу, он мора бити не само искрен и одушевљен. Он мора бити страстан, то значи готов да се жртвује, да се лишава и да служи. Он мора бити страстан, као што со мора бити слана, вера дубока, а стражар на броду будан, опрезан и храбар.

81

ЗАМАХ

Драго.љуб Јовапсвић