Нови Антеј

бити у сталном додиру. Добар мајстор то постигне одмах, од прве речи, од првих покрета: шири од себе топлоту и зрачи светлост, голица и заноси. Он успева да буде стално у додиру; не. оставља своју жртву на миру ни тренутка. Држи је, носи, води, баца, прихвата, диже, спушта, али је никад не испушта. Књижевник, музичар, глумац, политичар, војник, трговац, спортист, свеједно је, само ако има посла са људима, мора имати контакт: што пре га стекне, то боље; што дуже, што трајније га чува, то боље.

Није лако. Зацело. То умара, троши. Зар свећа не сагорева кад светли? Зар жице не једу електрику кад су у додиру? Зар се глумац не онесвести после добро одигране сцене? Додир захтева напор, а сваки напор стаје. Али без напора нема утицања, нема дејства, нема чина ни учина. Лако клпзи понекад рало, али тада не пара земљу и не повлачи бразду. Лако лети понекад весло, али тада не сече воду и не креће брод. Шара можда рало по ледини, скида можда весло белу пену, али то није циљ. Држе у рукама вашу књигу, читају ваш чланак, гледају вас у очи, слушају шта говорите, свирате или певате. Шта вреди, ако вас ие прате, ако не чују, ако не доживљују и не преживљују са вама? Један професор се страшно љутио на своје ђаке што се „мангупирају на часу“. Крив је он; није се скидао са свога престола и сатима био без везе са нама. Колико пута нисмо умели да поковпмо питање, иако смо наставника гледали право у уста! Мисао је блудила далеко. Тако смо се одмарали, чекајуКи омиљеног учитеља, коме ћемо се дати. И предавач се одмарао, чувајући се за кафану...

Како ћемо познати лирску песму? Док је читамо или слушамо подилазе нас жмарци. Добра музика тачније добар музичар усхитиће нас до суза. Планинска вода је изврсна сама по себи,

7

УВОД