Нови Пазар

једннчки тимови који богатим искуствнма и савременом метододогијом у право остварују један значајан пројект, ускоро ћс нас приближити једној потпуној представи о очуваним нзворним сведочанствнма историјске и културнс прошлости ових крајева. Прелимннарна или потпуна испнтиваља, макар колико нису са ловољно система и смишљености организована, всћ су дала довољно података да би се на основу н>их утврдиле неке основне карактсристике појединнх културно-гсографских целина, омсђених хронолошким или етилским одредницама. Гсографски посматрано, могу сс уочктн у ширим областима Саииака извесне специфичности које упућују на. заюьучак да су многобројни чиниоии имали пресудног утицаја на формирање културних тековина и уонбличавање н>иховог карактера. У сложеном и разнородном споменичком фонду Санцака, у том организму који и као укупност и као појединачност нма свој очувани изворни и стваралачкн идентитет, уочавају сс изванрелно занимљиве, каткад необјашњиве појаве рзаличите природе. Оне су пре свега локаз и одраз веома богатих живот них струјања, чудног пулсирања, узнемнреног односа према стварању. необичног, усклађеног или неусклађеног схватања и нзражавања неимар а . верних тра днцнји или лишених ссећања за континуитет. На полручју између Новог Пазара и Сјениие очувана je гру П а споменика, доскора потпуно непознатнх, који с научног становншта чине веома интсресантно архитектонско и сликарско наслеђе 4 , Реч je о објектнма сакралног хришћанског градитсљства који по неким изразитим особеностима у односу на остала сведочанства културне прошлости, представљају занимљиву и значајну целину. Бројност споменичког фонда на овом невеликом простору дугом јелва 10 а широком око 6 км. отдела се у прнсуетву близу 15 цркава, настал их у различитнм разлобљима. Међу н»има се налази шест потпуно очуваних или само дслимично оштећених цркава, а остале су и у рушевииама или су пак сачуванс само у тсмсљима. По свсму судећи, већина je нмала живолне, а код пет очуваних Храмова фреске су. у различитој мери оштсћсне. доживеяс наше време. Ова трупа споменика скрсће пажњу на себе из два разлога. Пре света н.ихова бројност указује на посебност услова у којнма су настали, а затим зајсдничке стилскс карактеристике чине их занимљивом појавом у гралитељстау и зндном сликарству турског времена на овој територији. Иахо још увек недовољно истражене и проучене, цркве: св. Петра и Павла у Полама. св. Димитрија у Јаначком Пољу, св. Лазара у Живалнћима, св. Марине у Доиновићнма. са. Николе у Штитарима и св. Лазара у Пурћу. својим толико сродним обележјима у основним архитектонскнм концепцнјама, начином грађсња и лекоративннм пластичним елементима пружају дово.ьно основа за претпоставку да су оне сведочанство о постојању једне поссбнс локалне, врло иэразнте градитељске школе. Не можс се. такође. бити далеко од помиелн да су стилска заједкиштва фресака ових Храмова ослонац за хипотезу о посебној сликарској школн или радиониии која je овде у то време сгзистирала. Време грађења ових цркава може се са доста сигурности утврдити или бар приблнжно одрсдити, Повољније политичке и ирквене прилике после обнове Пећке патрнјаршнје 1557. године осећале су се. свакако, и у овим крајевима. Међутим. колико

169