Нови Пазар

170

се сала зна у Макаријсво време Ј , затим у доба жсгових наследника Саватија, Никомора, Јеротија н Филипа ннје се на овој територији забележио неки значај' ннји гралнтсљски подухват нити врсдније сликарско остварењс. Тек за времс ослобољубивог и хграбог патријарха Јована настаће эидно сликарство н иконостас изузетне вредности у манастиру Црна Река 6 . У доба обраэовног. умног и традицијама склоног Пајсија, а нарочито у време жегових слслбеника Гаврила и Максима, доћи he у овим крајевима до изненадног и снажног полета у грађсжу и осликаважу цркава. У право у том периоду настаће већина од петнаестак поме нутих храмова. било као плод обнове старијих грађевнна, или из темеља грађених нових објската. Несумживо je да je свих шест цркава које су предмет овог иэлагажа управо настало у овом раздобљу. О томе нам, како ћемо вилети. свсяоче сачувани натписи или пак стилске одлике фресака, типичне за ово врсмс. Оскуяииа историјских и других података у великој мери отежава објашжеже настанка овако импозантног броја цркава у периоду између 20-тих и 50тих година XVII века. Док се не изврше архивска и друга истраживања веома je тешко утврдити који су то чинноци који су одсулно утнцалн на појаву ове мале гралитељскс ренесансе у долини речнцс Људске, За сала се једино може закључити да je нека значајна прекретннца у изразитом побол>шажу политичких и економскнх услова омогуЬмла нсимарски узлет. Може се, такође, основано претпоставнти да je у овим крајевима у чијој je близини одвајкала и често бивало се анштс најстарије српске епископије, дошло до успостављажа значајног монаш ког средишта у чијем се окршьу интензивно градило и ли ков но изражавало. Тек ће предстојећа истраживажа нарочито интерднецнплинарна. моћн да пружс од говоре на бројна питања која проистичу из тајанствених околности у којима су ови споменици саздани и добили своју коначну форму. Прсмла je познато да je ова мала облает улазила всћ од Немаже у састав српске лржаве није нам знано да се било које од ових села осим Попа 1 под данашжнм именем спомиже у исторнјским изворима пре пала српске неэависностн. Нека од жих не сусрећсмо ни у старијим изворима турског времена. По први пут помен села Јанче, Горжих и Дожил Штитара и Пурћа каидазимо у збирном катастарском полису из 1455. године*. Пол којим називом су се у овом значајном документу или у саставу којсг села су се налазили. на пример. Жива лићи, није нам познато. Може се претпоставити да су Живалнћи у лрутој половини XV века били саставни део Осаонице која je била тимар неког Вукашнна и Вукмана који су се обавезали да ће у сейм турским походима редовно учество вати*, Недостају нам било квкви полацн који би на прошлост XVI и XVII века могли да баце неку олређенију и сигурнију светлост у овим крајевима, Уосталом. она се и не може посматрати изоловано у онлосу на читав Новопаэарски Саниак. којн je у овом раздобљу ложивљавао различита н драматична эбнважа. Као залеђе Новог Пазара који je током ова два века углавном ишао линијом економског и политичког успона 10 , територија између овог града и Сјенице, које je спајао значајнн и стари трговачки пут, била je у знаку тимарског уређежа. Њени становници који су се бавклн претежно сточарством упорно и жилаво су успевали да ололе нсламизацији. Све очуване цркве сасвим су једноставне архнтектонске концепције и структуре. То су једнобродне грађевине са олтарском апсидом полукружног или полигоналног облика на истоку са припратом на западу или без же. Код неких храмова нартекс je истовремено грађен са наосом, а кол оних код којих je поз-