Нови Пазар

171

није настао овај део цркве са својим обележјима раэлнковао од првобитног особито у начину грађела или по материалу од којег je эидан. У конструктивном погледу. ови објекти понављају традииионална решења појеллостављена и сведена у оквире услова у којима су настали. По аимензијама и пропорцијама указују на очевидцу скромност материјалних могућностн саојих познатих или непознатих ктитора. Неке од ових грађсвина имају мннималие димензнје па стога више полсећају на гробланске капеле него на храмове. Уосталом, оне су редовно лопнране на некрополама које су често старнје од самих цркава. Ннјелна од овнх цркава нема куполу: све су засведене сводом полуобличастог или бачвастог облика, или нетипично форме за традииионална решења српског средкьовековног гралителлтва, које су произашле из схватања и искуства оријснталног стила и начина грађења. Систем засвођаван>а кол неких споменика, почина на симбнози внзантнјских и оријенталннх елемената. Најзал, бројни су слемснти који указују на непосредну везу са исламском архитектуром као што су преломлени н посувраћени лупи н нише, конструктивни и декоративни детали, Све су то летали који ynyhyjy на заклучак да су градитсљи ових цркава управо нети они неимари који су зидалн у овим крајевима џамијс. турбста, мектебе. хамаме. медресе и друге исламске објекте. Карактер истин но je да готово све ове иркве својнм сполним иэглелом више подсећају на профане грађевине него на храмове. Све нмају лвоспивнн кров са забатнма. Апсиде су нм киске и засведене полукалотом, или су пак формираие лиректннм заобљааањем бочннх эидова чинећи јединствеин лсо са прквом. Добрим делом храмовн су укопани у земљу тако да висином својих зилова у с полном изгледу лелују знатно ниже него што у истину јесу. Врата су нм често узапа и нижа ол људске величине, а проэори узани и каткал облнковани у виду пушкарнииа. Понекад светлост у унутрашњост продире и кроэ отворе на своду односно крову у виду баца. Све су иркве покрнвене каменнм плочама. Што се тнче пластичне лекораиије може се рећи да су мајстори исполавали евидентну тсжн»у да се солилност грађења круннше несумньивим смислом и вештином клесања камена и њнховом трансформ аиијом у заннмлнве и маштовите форме геометријског, биљног, зооморфной па и антропоморфног карактера. Богато профилнезни венци нарочито у унутрашлости храмова. эатим отвори, нише, аркаде, конзоле н капители, животињскс и човсколнке прслставс схематизоване и упрошћене - локаэ су о томе да су вешти гралители ових објеката, макар колнко били лишени правих стваралачких способности, исполняй настојање да својим неимарским остварсњима лају заарщне облике у оно] ритмнци и хармонији која je олраз аутохтоног и локалног стилског схватања. Пала у очи да су надгробие споменике, орнаментику и упрошћенс пластичне човеколике представе на надгробннм споменииима у гроблима овог краја”радили истн мајстори који су изводили декоративне лстаље на црквама. Ако, међутим, нс знамо у већини случајева имена ктитора и ненмара н ако понекад не можемо прсиизно да датујемо ове грађевнне ,Ј није тешко уочити пека њихоаа обележја на основу којих се могу иэреЬн олређене опсервације. Сасвнм скромне. често минималне димензије, начин лоинрања, прнлагођеност градњн профан их објеката, укопаност у земљу и општи спољни наглел који не олаје хришћанскс богомолье, упућујс на чнњеннцу да су ови храмовн зиданн у спеиифичним и не баш поволним эременскнм прнлнкама. Стога захтеви турских власти при гралњи хришћанских богомола морали су се очигледно.