Нови Пазар

стрнктно иэвршааати, Упркос ригорозннм пропнсима којису наручиоцеспречавали да поднгну задужбнне са свнм јасно вндљивим знамењнма ыркве, њиховн гралитељи су успевали да испоље јасне н анатне способности. Спољашња неу гледиост у велико се надокнађнвала лепотом ентеријера, олносно солилношћу грађен.а н улепшавања унутрашњих лица эидова, а нарочито лукоаа. сводова, прозора. веиаца, пиластера и конзола. Изнуђеним укопавањсм у эем,ъу унутрашњи простори, у оквнру лимензија грађеанна. лобијали су племсните про пориије и хумани карактер. Већина ових цркава je прав и олраз прилика у ко] им а су настало знатна и нарасла економска моћ ктитора с јелне стране, и снгурност прописа о гралњи цркава с друге стране који су диктнрали бнтне олредиие око величине н изглела чрамова, довели су до појаве злања у којнма су истовремено уграђене и проти вуречности тог времена. Ове цркве илуструју она] облик неимарских схвататьа који силом прилика напушта традиционалне монументалне коннепције српске сакралнс архитектуре, трансформишући се у яеку арсту интнмно-рустичног грађења којс je своје одликс сјелинило са утнцајима исламских елемената н искуства. с једне, и сасвим га гтриблнжило фолклорном третману, с друге стране. Тиме je увелико започет јелан немнновни процес стнлске аекадениије у класичном зиачсн»у те речи који je, трајућн у поссбннм условнма, допоено ако не врслнија гралитељска остварења, онда свакако занимљнва, атрактивна и народ ним духом прожога решења. Преко њих се може схватити и пратитн нсконска тежња народа за грађењем. ванредна вештииа при лагођ аванса одређеннм условима. виталност и способност проналажења посебног и спеиифичног ненмарског нзраза. Наглашено je всћ да су увутрашњи зндовн већине цркава били осликани фреско-лекораинјама. Преостале елнкане површинс у црквама: Попе. Јаначко Ло;ьс. Живалићи 13 , Донновићи и Штитари представь а] у занимљиао л и ков но наслеђе XVII века које још увек није било предмет оэбилlНи]ег научног проучаван>а. Захваљујући томе игто je у поједнннм ирквама, као што су Живалнћи и Доннов ић и фреско-ансамбли у потпуности или највећнм делом очувани, ннјс тешко утврдитя н.ихов тематски и иконографскн садржа]. Исто тако без много тсшкоћа се могу уочити најважније стилске карактеристике свих очуваних фреско-цел ина. Распоред фресака у тематском погледу врло појслностављен и доста je салржајно оскудан. Површнне эидова у виенни сокла декорисанс су орнаментиком са мотивима геометријског и биљног порекла. У првој зони су прикаэане стојеће фигуре свстнтеља међу којима су најчешће присугни припадницн дииастије Немањића, св. ратници, испосници и арханђели а у олтарском простору служба Агнецу. Горње површине нспуњавају сцене цразнкка ла би у мелалюнима заузелн место пророци, а на сводовима персонифнкаиија Исуса Христа. Из изложене тематике фресака може се вилети да су у ансамблима звступллне иконографски најнеопходнијс личности и сцене. Све су веома типкчне за време свог настанка. Минималнс површнне иксу дозво.ъааале мајстору да у сцену уносе већи број личности, па су отула оне врло поједностављсне и готово сведене на свој енже. У иконографском смислу нема никаквнх изузетностн нити неуобичајених новина. Све je у оквирима већ поз на тих градиција. Запажају ce настојања анонимких мајстора да своја иконографска решења приближе предлошцима XIV века, а у иркви св, Петра и Павла у Попама, присугни су еле-

172