Нови Пазар

173

менти који ynyhyjy на заюъучак да се аутор овог живописа инспирисао фресками Морзвске Србије. тежећи да у својс дело унесе иска гънхова важнија обележја. Посматрано у цслини и у појсаиностимв намеће се констатација да je y три цркве; y J значком Пољу, Живалићима и Долиовнћима радила једна тс иста трупа мајстора. Њима je веома блмзак сликар којн je оелнкао олтарскн простор у Штнтарима, али се прсдставио као зограф квалитетнијих и уметннчки зрелиjux остварења. По неким особеностима сви ови мајстори бавилн су се и илуминирањем рукописа и сликањсм икона, што није био редах случај у ово доба и другим разлобљима у историјн наше сликарске делатности 14 , Фреске цркава између Н. Пазара и Сјениие улазе у круг оног нашег слнкарског наслеђа које je paшино почело да губи уметничкэ својства. Па ипак, постоји нетто што овај живопис, до нзвесне мере, олваја ол рутинираног и солидног занатства, иако му je то доминантно обележјс. То je жива и искрена нспосредност којом су по имену непознати мајстори покушавалн да се, сликајући неке ликове, отргну од схематичног и површног начина слнкања и да их дубл»е и пиктуралније третирају. При томе показују завидан степей колористичког осећања и смисао за фино нијансирање. Њима се не може приписали нарочита цртачка нсспретност, иако су понекал знати да своју релативну цртачку сигурност компромитују диспропорционалннм и неспрегннм решењима. Извесна стилска неуједначеност и недослсдност доводи до утиска сировостн и сиромаштва. Овај утисак се појачава ако се аналнэнра поступак при сликању светачкях фигура Уместо полутонова нэвелених од основне боје. која je иначе сиромашне скале, они махом употребљавају сиву или крсчно-бслу еликајући лрапсрије упрошћеним, каткад неартнкулисаннм линијама које доводе до безизражајности и нелогичности набора Сличав случај je н са продета вљањем архитектуре и пејзажа у позадини сцена, којс крајње поједностављују. Креативно сиромаштво и нелоученост, концепции, натуратистички израз и рустичност схватања. указују нам на чињсницу да су се ови мајстори у потпуности укгьучили у ону сликарску продукцију која je на сигурном путу да потпуно изгуби обележја умстности. Она по својим особинама вишс припала једном облику наролног стварања. одомаћеног и условнма којн су оясудно узроковали стваратачку немоћ, прскилањс везе са традицијом и тражсњс новог спонтаног изразз. И у архитектуры и у сликарском погледу ове цркве прелстављају оне споменике с којима се затвара круг нашег умстничког стваралаштва визаитијског стияа. Они су послелња позна остварења која носе обележје спонтаности, свсже наивности и маштовнтости. Запажа се дух прнсећања на наше гралитсљскс и сликарске узоре Срелњсг века, али и потпуна немоћ да се следе, пролубљују и на нови крсативни начин осмисле и оживотворе. Као творевине ол камсна. осликане неенгурним рукама непознатих мајстора, који у другим крајевима имају своје Лондоне од дрвета, чине ону народну културну баштииу која захтсва потпуннје изражавање и дубље проучавање да би се утврдило н.ено место у бурном и богатом развоју наше уметности и занатства. Њеним бол>им познавањем про ширују нам се виднци и продубл>ују сазнања о неисирпном н нензмерном богатству културно-уметничког наслеђа у сливу Рашке, где су се вековнма сустнзали бујнчавн уметничкн токови који су нас водили у yuihe умстности Европе и света.