Огледало судске правде у Србији или на чему постоји имовна безбедност српских грађана : (посвећено правницима, државницима и политичарима)

76

штине Београдске због накнаде штете, заједно са пресудом тога Суда од 31. Јануара 1912. год. бр. 735 па је нашао, да иста пресуда не одговара закону: тужилачка страна, као што се из пресуде првога суда види своје тражење заснива на:

а.) уговору закљученом између ње и београдске општ. по коме је она имала искључиво право изношења ђубрета из вароши;

6.) правилнику о изношењу ђубрета 6р.26.875/ 909 за који наводи да је саставни део уговора, по коме је предвиђена казна за оне, који би вршили изношење ђубрета под најам као и оне који би изношење свога ђубрета поверили другима а не тужилачкој страни, — и

в.) на околности што суд општине београдске по представкама тужилачке стране није спречио извесн. лицима за време изношења ђубрета посао за који је тужилачка страна искључиво право, уговором закљученим са београд. општином, себи обезбедила.

За расправу спорног питања да ли тужилачка страна има право на тражену накнаду или не, од пресудног је значаја анализа својства, у којима се Београд. општина у горњим својим радњама и нерадњама јављала или имала да јави, јер се општина као и држава, у својим односима јавља у двојној улози: као приватно-правна личност — фискус и као јавно-правна личност —- власт, којој су делегиране извесне јавно-правне функције. Тако закључујући пом. уговор са тужилачком страном београдска је општ. имала својства једне приватно-правне личности, што се даје закључити и по самој природи односа у који