Огледало судске правде у Србији или на чему постоји имовна безбедност српских грађана : (посвећено правницима, државницима и политичарима)

89

Већином од два гласа општа седница Касационог Суда налази, да опшшина београдска није ни у колшко крива за не само лабаво вршење, него за намерно невршење уговорних обавеза.

Да је општина крива, и као таква и осуђена је од 12 судија Првостепеног, Апелационог и Касационог суда, а за некриву су је прогласили 10 судија пи она је спор добила!!!

Да ме је већина Касационог Суда, без довољно посвете у сам спор, макла на душу у то верујем и вероваћу и с оне стране гроба.

Како сам грозно овом пресудом погођен, довољно је кад кажем, да ћу после продаје моје куће и свега што ми се у кући налази (јер немам ничега ни жениног ни дечјег) — остати дужан још најмање 20.000 динара !!!...

За овакав исход овога спора имам доста да захвалим п садањем часнишшву општинском које је чланчићима и белешкама протураним од целе ттампе само у два и то опскурна листа — овај спор неверно представљало као атак на општинску кесу.

Не мањи је и мој део кривице у томе, што нисам одмах, после пада под стечај, пустио да ми се прода све шшо имам, него сам, на своју _ сопствену штету, уздржавао да ми се и та срамота не догоди, а то је код већине Касационог Суда од пресудног значаја било, јер се приликом доношења пресуде утврдило, да Марић држи у поседу кућу, кола, коње и све остало, и да и сада са истима ради као и пре, и да је према томе причињена ми штета фиктивна:!...