Одабране трагедије

МЕ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

половини 4. века подигнуто је камено позориште, То позориште нарочито је. интересантно, јер је оно праобразац за сва античка и модерна позоришта. У грчко - римском свету и најмања варош имала је своје позориште; отуда позоришних развалина има врло много и у Италији, и у Грчкој, у Малој Азији, Африци, јужној Француској, и иначе. Нарочито је добро сачувано позориште у Епидауру на Пелопонезу (оно је старије од Дионисовог позоришта какво престављају данашње развалине), у Оранжу (Араузио, у јужној Француској), Помпеји, Картагини, Мало али врло лепо позориште нађено је, последњих година, у близини Градског код Прилепа.

Позориште код старих имало је три дела; позорницу са позоришном зградом око ње; орхестру, која је, у прво време, имала облик круга — тако још у Епидауру — доцније облик полукругаги у којој је играо хор; и простор за публику. У најстарије време, у Дионисовсм позоришту није било (подигнуте) позорнице, него су глумци играли у орхестри. На. средини орхестре било је узвишење (олтар, шимела); намена тимеле није нам позната (можда остатак старинског олтара око кога је играо Дионисов хор и ништа вишег). Стара позоришта била су под ведрим небом и много већа него данашња (у Дионисовом пезоришту било је места за 27000 (170007) гледалаца, у ефеском позоришту за 40000); било је и покривених позоришта (одеом), обично за музичке утакмице.

Код Грка и Римљана нису даване позоришне преставе у које било време, него само о извесним празницима и свечаностима; у Атини то је било само о празницима бога Диониса, нарочито о такозваним Великим или Варошким Дионисијама, у месецу марту и априлу. Тада су биле утакмице трагичних (доцније и комичних) песника. За утакмицу није могао песник пријавити само једну трагедију, већ читаву шрилогију — три трагедије, и осим тота једну сатирску игру. У трилогији обрађиван је често само један и исти мит, једна би дакле трагедија настављала другу (на пример, у Есхиловој три-