Одабране трагедије

ПРЕДГОВОР 1Х

стиме и маске, Костими трагичних глумаца по свој прилици сакралног су порекла, и разликовали су се од обичног одела које се онда носило. Пошто се у трагедијама престављају хероји, који су већџ него обични смртни људи, то је трагичном костиму био пиљ да повећа стас глумчев. Отуда су трагични тлумци носили кошурне (обућу са веома високим Ђоновима), на глави имали онкос, који им је косу подизао у вис, око тела неку врсту кринолина. Осим тога глумац је, да би могао да се пресвлачи и игра две и три улоге, имао на себи по неколико _ пари одела. Овако опремљен трагични глумац могао је, разуме се, да се креће само са великим напорима, Због тога су извесне радње, као клечање и падање, биле у класичној трагедији готово сасвим непознате, Нарочито је био тежак ход и трчање у котурнама. У Есхиловим Евменидама. одмах у почетку, улази Питија у храм Аполонов, да му, по обичају, принесе јутарњу жртву, и ту, у храму, види једну неописану сцену. Она ту угледа

реста како, са још крвавим рукама, лежи на олтару, како је загрлио „центар земље", а око њега фурије са бичевима У руци — и у највећем ужасу излети из храма: „О, да ужасног призора, који не умем да опишем, у којине смем да погледам, који ме је изагнао из Локсијиног храма, Одсекле су ми (се ноге, не могу напред; рукама тражим да потрчим напред, а ноге су ми отказале послушност.“ У стваРи, овом „отказивању послушности“ нису били прави узрок језа и ужас, већ гломазне котурне, у којима глумац збиља не би био у стању да потрчи, Понеки пут би се десило да глумац падне, и онда би морали други да га дижу, — Маске су биле рађене по једном обрасцу, али је било и специјалних масака, на пример за Актеона, који има рогове, за слепог Финеја, и тако даље. Глумац у једном истом комаду, док је год играо једну исту личност, није мењао ни костим ни маску. Изузеци (на пример, кад је краљ Едип извадио себи очи), врло су ретки, Тамирис, трачки певач, који се надметао с Музама и зато изгубио очи, имао је маску на ко-