Одабране трагедије

Х СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

јој је једно око било црно, а друго сиво и испечено; па је онда, пре но што се завадио с Музама, окретао публици само ону страну на којој је било „црно око, а пошто је ослепљен, био је стално окренут само другом страном лица, На неким комичним. маскама једна половина лица била је озбиљна, а друга насмејана, и глумац би, према потреби, показивао један или други профил.

Према глумцима стоји хор, из кога је трагедија и постала. У примитивној трагедији хор је био носилац радње, доцније сесве више повлачи испред дијалога. У Софокловој и Еврипидовој трагедији не учествује активно у догађајима; он је ту нека врста идеалне публике, то јест, трагични песник преко њега исказује оне осећаје које је, по његовом мишљењу, изазвала радња у трагедији код раве публике. У доцнијој трагедији хор углавном испуњује паузе између дијалошких партија — он долази тамо где би код нас пала завеса, и има отприлике улогу коју код нас има оркестар између чинова. Трагични хор састојао се из дванаест (доцније петнаест) чланова, хореута; у комичном хору било их је двадесет и четири, Хор пева улазећи у орхестру и стојећи у њој; остала кретања и игре хора мало су познати. Знамо ипак толико да је хор по правилу стајао у орхестри, и према потреби могао да се попне и на позорницу, и да ту дође _ директан додир са глумцима. За тај циљ водиле су на позорницу степенице. Како је позорница била доста висока, а степенице незгодне и узане, није ово узлажење (било просто и лако, и ми ово често можемо да назремо кроз редове у старим трагедијама, Често се дешавало да је хор био позван да се попне на позорницу, али се он правио да позив није разумео, и под каквим било изговорима остајао у орхестри. У Еврипидовом А полшиу (бива једна половина хора позвата да се попне на позорницу и помогне Федри, која сеу кући обесила. Један слуга трчи као без душе и моли за помоћ, а хор одговара: „Свршено је. Краљице нема већ више"... Али се једна половина и–