Одабране трагедије

ЦАР ЕДИП 107

и да пролутах бриге многим стазама. Размишљајући помно, један нађох лек, и њега покушах. Свог шуру Креонта Менекејева сина, кући Фебовој

у Питон послах да нам пита којим бих

ја делом, којом речју овај спасо грал. И, ево, број се данас слаже с временом па бринем се што ради; преко реда нема га и дуже него за тај што му треба пут. А када стигне, нека уља будем ја,

не урадим ли све што бог заповеди!

(Младића кажу свештенику да Креонт долази)

Свештеник У прави каза час; младићи, ево баш дојављују да виде Креонта где пристиже.

Едић (0 Аполоне господе, да осване са добром поруком к'о сјајност ока његова!

СвештеншЕ По лику радостан је. Не би вуко се са силним венцима од родног ловора.

Едић Већ близу је да чује; брзо знаћемо (Креонт долази) (О војводо Менекејићу, роде мој, са каквим божјим гласом долазиш нам тиг

ДРУГА ПОЈАВА.

ЕДИП, СВЕШТЕНИК, КРЕОНТ.

Креонт Са добрим. Јер и невоља ће, велим, сва, кад излаз добар нађе, к добру кренути,

Едип А како гласи порука7 Јер твоја реч не доноси нам ни слободу, а ни страх, Креонт Пред овим светом желип ли да чујеш ме на реч сам спреман, ил да у двор пођемо, Едип Пред свима збори, јер ме брига за тај свет још више мучи но за живот рођени! Креонт Па казаћу од бога што сам дочуо,

Наређује нам господ Фебо очито