Одабране трагедије

108 - СОФОКЛЕ

изагнат кугу што је овај храни крај, не хранити је кад је неизлечива.

Едип Па каквим леком: Каква невоља је тог ћреонт Да прогнамо ил крв да крвљу плаћамо убиство то к обура град нам пустоши. Едип Па кога човека судбину јавља тим; Креонт Тој земљи, господару, беше глава Лај кад нашим градом још не управљаше ти. Едип То звам из слушања, јер ја га не видех реонш (Он погибе, а бог сад јасно захтева да руком казнимо злочини: некакве. Едип А где су ониг Где се може открити тој давној кривњи сад заметени већ траг7 Креонт У овој, каже, земљи. Што се потражи, то нађе се; што напусти, то пропане, Есип А беше лтоу двору, ил у пољу где ил у ком страном крају стиже Лаја смрт“ Креонт (Он оде — тако рече — да се поклони ал отуд више свом се двору не врати. Едип Ни гласник зао ни сапутник то не виде, да њима ко се послужи те дозна штог ћреониг Сви падоше; тек један од стра измаче, а од свег тај што виде само једно зна. Едип А штаг То једно много може открити

кад слутње само мало зрака просине,

Креонт Сукобише се — рече — разбојници с њим, не једна снага, мноштво руку уби га.

Едић Па како зликовци да усуде се то, да одавле што новац није радиог

Креонш То слутилосе, ал не беше никога у невољи да мртва Лаја освети. Едип А која невоља, кад тако паде цар,

на путу беше вам да испитате тог