Одабране трагедије

ЦАР ЕДИП 109'

Креонт Шаропевка нас Сфинга нагна пред ноге: да гледамо а пустимо што зави ноћ. Едип Ал' од почетка опет ја ћу тражити,

јер лостојно је Фебо, достојно си ти на покојника ову пажњу скренуо. К'о борца — ред је — видећете и мене где овај светим град и бога уједно, И нећу ради даљих пријатеља ми 40 сам рад себе овај ужас прогнати. Јер, тај што оног уби лако хтео би. И на мој живот исту руку подићи. За онога се бринућ, себи користим. Но, децо, са степеница брже устајте, богорадничке подигните гранчице. (Пратњп)

А од вас ко нек амо Кадмов скупља сој, та ја ћу све да учиним, па с богом ђе осванути нам срећа или пад! Свештеник (0 децо, устајмо! Та због тога смо ми и Дошли амо што нам овај обриче, А. Фебо, што нам посла ова пророштва, да стигне нам ко спаси лекар од куге! (Еди с Креонтом оде У двор; хорови прибегара с подигнутим гранчицама пу реду враћају се У град. Долази коло стараца шебанских,)

ТРЕЋА ПОЈАВА,

УЛАЗНА ПЕСМА. Коло Прва строфа Дивов слаткореки Гласе, какав. ли стиже из златнога Питона Теби сјајаној7 учим се, а бојажљиво срце ми од стра се тресе, Пеане, лекару делски, због тебе бојим се шта ли ћеш ново ми

Есхил и Софокл И 9