Одабране трагедије

ј ЦАР ЕДИП 145

Коловођа Гласник

„Едип

Коловођа

но муж и жена заједнички страдаше,

И давна срећа права срећа беше пре

а сада — данас, гле — то стењање је све, и беда, смрт, срамота, од свих несрећа што име какво носе, свака зби се ту,

У јаду своме смири ли се несретник2 Нек двор се, виче, отвори, — Кадмејци сви

нек виде њега који оца уби свог, а мајку — грозно виче, не смем казати, н сам ће прогнат' се и, како прокле се, у двору неће више проклет остати. Ал треба помоћи, водича каквога јер бол је већи нег се може трпети, И теби ће показати, јер врата се већ отварају, призор одмах видећеш и сузу што би душману измамио, „Едип долави)

ДРУГА ПОЈАВА, КОЛО, ЕДИП. ЗАЈЕДНИЧКА ЈАДИКОВКА.

Систем Е

О страшна ли јада за човечиј поглед, најстрашнијег од свих што сам их досад ДО ивео! Који те обузе бес, 5 о јадниче7 Који ли злобог сада у махнитој прељутој навали тој на худу ти насрну судбуг —

е могу те погледат, јадниче, јао, а много тог хоћу да питам те још, тог много да дознам и много да видим! Толика 6 тебе хвата ме језа!

О леле, о леле, јаднику мени! Та камо то несретник девам се ја2 Та куда к'о стрела се разлеће глас ми7

Х, камо то искочи, злодуше тиг

У страхоту ни чувену ни виђену.