Одабране трагедије

ЦАР ЕДИП Е 149

Едип Креонт Едип Креонт Едип Креонт,

Едип Креонт Едип

|

што храни све; не казивајте такав грех овако незакривен; њега не прими

ни земља, нити света киша, нити зрак! И зато брже у кућу га водите!

Јер свет је обичај да само рођаци свог рода јаде гледају и слушају.

Тако ти бога, кад ме нада превари, кад тако добар приђе мени грешнику, чуј нешто! За те зборићу, не за себе.

Па шта то желиш кад овако молиш ме7

Што брже ме из ове земље баци куд, ни један где ме људски не поздрави глас.

Учинио бих, добро знај, ал хтедох пре да бога упитам шта треба радити.

Ал' јасно веће његов заповеди глас, убица оца нека пане — грешник ја,

Да, тако рече. Али боље питати у нужди овој шта је воља божија.

За невољника, дакле, питаћете још 7 Па и ти, ваљда, богу вероваћеш сад.

А. теби налажем и ово молим те; у двору ону сам укопај како знаш; за своје тако с правом то урадићеш. А. овај град ми очински да никада за свог станара жива ме не заслужи! Но пусти ме у горама да станујем, где Китерон је мој, за прави што га гроб већ родитељи живи ми одредише! | Да умрем од тих што ме убит' хтедоше, Но толко знам; ни болест не би стрла ме нит ишта друго, јер се никад не бих ја од смрти спас'о до за страшно какво зло! Но судба нек нам иде куд је пошла већ! За децу ми — за мушку децу, Креонте, не имај бриге; људи су, па никада, ма гдегод били, неће оскудевати,

л јадне ми девојчице, сиротице,