Одабране трагедије

у

ПРЕЛГОВОР ХМ

клему, многе декорације и највећи део позоришне машинерије. Есхил је, за своје: трагедије, сам компоновао мелодије и игре, спремао хор, и сам учествовао као глумац.

Софокле (496 — 406), Атињанин (родно место му је Колонос Ипиос, близу Атине), из врло угледне и богате породице. У атинском друштву имао је Софокле високе положаје; био је стратег у Самском рату и на Лезбу; са Периклом стајао је у пријатељским односима; у приватном животу био је срећан, међу суграђанима врло омиљен (па чак и међу боговима: Плутарх спомиње у Руми како га је својом посетом удостојио и сам Ескулап — отуда можда у латеранском Софоклу извесна сличност са Ескулаповим типом7). Прича о Софокловој тобожњој излапелости у старијим годинама, због чега је био оптужен од свога сина Ијофонта (такође трагичног песника; Софокле се оправдао, бајаги на тај начин, што је судијама прочитао једну сцену из Ебипа на Колону, кога је баш тада писао), измишљена је. Очувана је мраморна статуа Софоклова, доста идеализирана, али веома уметнички израђена (копија бронзане статуе коју је Ликург, заједно са Есхиловом и Еврипидовом, поставио у Дионисовом позоришту); то је чувени латерански Софокле.

Софокле је добио прву награду још врло млад, и то против Есхила, Еврипида победио је Софокле три пута (његову Алкестиду, Медеју и Филоктета). Написао је 130 комада, од којих је 111 познато по имену, Мотиве је узимао из епског циклуса, нарочито из Одисеје, ((ачувано нам је седам трагедија; Антигона, Краљ Есит, Ајанм, Трахшњанке, Елекшра, Филокшеш, Едит на Колону. Пре неколико година нађени су на једном мисирском папирусу велики фрагменти из Софоклове сатирске игре /ешу ,

Софокле је углавном наставио Есхилове традиције; он је Есхилову трагедију карактер, какву _ имамо, на пример, у Окованом Шромешеју усавр-

Есхил, Софокло 2