Одабране трагедије

ХМ] СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

шио, довео до висине до које трагедија није долазила, у светској књижевности, све до Шекспира. Он је песник психолог, и донекле само реалиста. “У томе дакле одваја од Есхила —- али се у карактерисању својих јунака није спуштао до реализма Еврипидовог, Софокле је први трагични песник који је, поред мушких личности, увео у трагедију и јунакиње — он је дакле први који је сматрао да и жена има довољну моралну снагу да би могла бити носилацтрагичне радње (друкчије на целу стваргледају Софоклови савременици, па чаки један Аристотело, упор. нпр, Поет. 15). Поред јунакиње која се одликује снажним карактером и вољом, износи Софокле радо _ просечну жену, на пример, поред Антигоне имамо Измену, поред Електре Хрисотемиду; ово чини да би контраст био оштрији, и да би се јачина карактера главне личности истакла што боље. Софокле и иначе воли да стави један поред другога супротне карактере; тако на. пример у Филокшету поред отменог, честитог Неоптолема ставља он старог интриганта, вероломног и лукавог Одисеја. У Аншиони изнео је Софокле, први пут, љубав као трагични патос, као повод за. трагични заплет и катастрофу. Тај мотив искористио је доцније, у великој мери, Еврипид и јелинистичка трагедија. Софокле се, као и Есхил, држи. традиције, у првом реду Омира; ако већ мора да мења и преудешава мит, он то чини зато да би радња била што живља и заплет што трагичнији. Јер Софокле, како лепо каже Аристотело у !1оешици, воли не „просту" трагедију, за какву је знао Есхил већ „заплетену" трагедију, са изненађујућим и језовитим перипетијама, Довољно је потсетити на Краља Едипа, па онда на Антигону, у ко ју је унесена личност Хемонова, да би у катастрофу био увучен и Креон; на Електру, којој је (Софокле додао измишљени реферат о Орестовој смрти на питиским играма, и иначе, И у појединостима Софокле је јак. Он има на расположењу много: средстава да у публици изазове напрегнут интерес, саучешће, мржњу. Софокле још нарочито воли