Одабране трагедије

ПРЕДГОВОР ХМ

трагичну иронију, и у појединим изразима и у читавим сценама. Код Софокла, заплет се решава логички, решење долази као природан излаз из трагичне ситуације и условљено је схватањима и карактерима јунака; само једном (у Филоктету) јавља се дешзех тастпа, Али је ту такво решење једино могуће, с обзиром на цело понашање Филоктетово, чији је карактер Софокле израдио доследно и јасно, Софоклов Филоктет, доиста, могао је бити нагнат на попуштање само каквом надчовечанском силом.

Еврићид (481 — 406), рођен је на Саламини, такође у доброј породици (мада су комични песници на рачун његовог порекла и његове породице правили досетке). У животу је био доста несрећан (са обе своје жене). Пред смрт отишао је у Маћедонију, краљу Архелају. У политичком животу није учествовао активно, али је по начелима био демократа и присталица новог, софистичког правца. Познат је као велики женомрзац.

Еврипид је, по традицији, написао 92 драме. Од тога броја, сигурно је аутентично 75, Победио је свега пет пута. Сачувано нам је 19 његових драма, од којих Ресос није аутентичан (= тако исто ни завршетак Авлидске Ифигеније. Међу драмама налази се и КишКлоп који није трагедија, већ „сатирска игра (врло духовит комад!. У новије време нађено је доста Еврипидових фрагмената у мисирским папирусима (Еврипид је код Александринаца био јако популаран!) и у фрагментима Фотијевог Речника, који су пре дваестак година откривени у Маћедонији. Најпознатије Еврипидове трагедије јесу Алкести-а, Медеја, Хиполшт, Тавриска Ифигенија, Ијон, Авлидска Ифигенија, Бахантвиње, Киклоп.

Еврипид је и у.старом и у новом веку “много критикован, не увек са разумевањем. Комични песници нападали су његову уметност, и, нарочито, његово политичко и филозофско гледиште, У доцнијој

књижевности има много измишљених анегдота о Есхил и Софокле 2