Одабране трагедије

ХУШ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

Еврипиду, О његовом мрачном карактеру, о њего вој великој мржњи на жене, Међутим, може се рећи да је, напротив, Еврипид о жени рекао много више доброга него рђавога, и да се, по неким научницима, у његовој поезији поставља први пут питање о еманципацији жена, Интересантно је да у свима Еврипидовим трагедијама главну улогу имају жене, Еврипид, уопште, први поставља велике културне проблеме, говори о моралним принципима, о религији и њеној вредности, о бићу богова. Еврипид је песник грчког ренесанса, најистакнутији представник новога правца у филозофији и књижевности, који су отпочели први софисти. Он је велики мислилац и моралиста (отуда код њега много сентенција), велики ретор (отуда је врло јак у описима —— он је, кажу, најпре био сликар! —, у изазивању афеката, у карактерисању ситуација и личности), азврстан психолог. Он има трагедија које су, у целини, слабе, али нема ни једне у којој не би била по каква врло успела епизода. Од митолошке трагедије каква је у Есхила и Софокла, начинио је Еврипид психолошку; он је песник савремен, разумљив, и зато је био популаран. Еврипид је у трагедију увео прологе, и та новина била је у главном на свом месту, јер његове трагедије махом почивају на мање познатим фабулама, па је било потребно обавестити публику о ономе што се дешава пре радње, Што са тиче митолошког материјала, ту је Еврипид био у тешком положају, јер су митови из којих ће састављати трагедије, били већ исцрпени; зато он старе митове мења (на пример у Јелени и Блекшри), или бира удаљене локалне приче (на пример у Ијону, или искоришћује — уосталом са успехом — по какву кратку алузију У већ познатим митовима (на пример за Медеју). Мане Еврипидове јесу: слаба композиција (у Тројанкама, на пример, имамо просто серију епских догађаја, без унутрашње везе); анахронизми у језику (филозофска терминологија!) и идејама.

Осим Есхила, Софокла и Еврипида било је у 5, веку и других трагичних песника, али нам је од