Одабране трагедије

38

ЕСХИЛ

Коловођа

Прометеј

Хермо

А краја тима не очекуј патњама,

од богова ти док се ко ве гојави

ко мука заменик, и за те пође рад

у тамни Хад, и мрак дубин. |, 'оских, Па о том промисли, то није празв_ тек трабуњање, већ истину ти рекох сву, јер уста Дивова не знаду лагати,

већ Див што рекне, то извршује, А ти осврни се и суди, никад не мисли

-дрскоћа да је боља него савет здрав!

У добар час нам као да Хермо говори, јер гони те да пркосити престанеш, и савете му паметне да прихватиш. Та послушај! Срамота мудру грешити,

За гласове те што ми довикну тај, ја знао сам већ, ал није то руг кад од душмана душманин трпи зло. И зато нека ме удара само огњевитих муња вијугасти лет,

а гром и страховитих ветрова дах нек проламају зрак, из темеља

нек вихор земљи корен тресе,

и валовитог мора захуктај љут небеских звезда нек путове све завејава, нека ми тело

стрмоглави бог у Тартаров мрак

у вихору судбе свирепе, грозне, ал свег ме убити неће!

Бесомучни такве сипају речи, и одлуке такве од њих се чују. Да л' треба шта још да га надута гордост' из памети баци Шта попушта гњевуг (Океанидама.)

А ви што његове жалите муке, дете с места овога сад

у хитроме лету пожурите куд, да громова страшна рика и бес не помути вашу памет и свест!