Одбрана Косовога поља : 1915 г.

109

ским теснацем врло је јака природна препона и кад би била припремљена и брањена са уређеним трупама, могла би, не само дати врло снажан отпор бројно знатно надмоћнијим непријатељским снагама, него и послужити као врло јак ослонац за прелаз у напад. Али она није била ниуколико припремљена ни у погледу утврђивања ни у погледу пролазности за кретање и маневровање трупа за њено поседањеи одбрану. Сем тога, као што сам већ раније изложио, трупе које сам при своме доласку примио, биле су малобројне, растројене и деморалисане претходним борбама и одступањем са граничног дела, нису ни пре тога биле формиране и наоружане као што би требало, јер је главна пажња била обраћена на трупе у старим границама. Србије. Ово су биле махом нове формације без чврстог старешинског кадра и без довољне снабдевености у сваком погледу. Са оваквим трупама на оваквом ниуком погледу неприпремљеном земљишту имао сам ја да, по своме сопственоме нахођењу, спасавам целокупну српску војску, све државне власти, надлештва и установе од капитулације на Косовом Пољу, било да успем да отворим везу долином Вардара са савезницима код Солуна, било да спречим Бугарима продирање на Косово Поље и да обезбедим туједину одступницу, преко Албаније и Црне Горе. Шта сам и како у овом погледу радио и урадио, јасно се види из претходног излагања, и, чини ми се, да са оним чиме сам располагао и у каквом сам стању то затекао, нисам ништа више и боље могао урадити, но што сам већ урадио и допринео за спас части војске и народа српског.