Одбрана Косовога поља : 1915 г.

110

8. новембра навршило се било месец дана од како сам примио команду над Трупама Нове Обла■сти, у којима с почетка, на жалост, почев од ђенерала па до редова, с незнатним изузетком, нико ни о чему другом није мислио него о одступањуи уклањању испред непријатеља за спас свога бедног живота; навршио се месец дана очајне борбе, неуморн)г напрезања и залагања у тежњи да се поправи морално и материјално стање трупа и да се отвори веза са савезницима код Солуна, или бар да се спречи Бугарима да не продру на Косово Поље иза леђа целокупне српске војске. Веза са савезницима код Солуна није се могла повратити због тога, што је Врховна Команда, на.дајући се до последњег тренутка у долазак обећане помоћи савезничке, упорно бранила сваку стопу земље противу напада знатно надмоћнијих непријатеља са запада, севера и истока, те ми је делимпчно и увек доцкан шиљала, и то у недовољној јачини, тражена појачања са којима, при највећем напору, нисам могао ништа друго учинити до спречити непријатељу продирање на Косово Поље и обезбедити одступницу преко Албаније и Црне Горе. Овај успех, и ако нема сјај звучне победе, ипак је, по моме нахођењу, величангтвена победа намере наших непријатеља. којима је цељ била, да нам Бугари одсеку и ту последњу одступнпцу и принуде на потпуну капитулацију. Немци нису никако могли опростити Бугарима овај њихов неуспех, као што им не могу опростити ни њихову срамну капитулацију у отвореном пољу 1918. године пред оном истом нашом војском, коју су они мислили да принуде на капитулацију 1915. годипе на Косову.