Одговор на "приказ" г. Стојана М. Протића у "Делу" књ. 18. о моме делу "Финансије и установе обновљене Србије"

по 20 динара, 1.000 динара, или. По по 100 _ динара месечно. |

За тим, месеца октобра, дошло је његово разре-

_ шење са председништва. Пореске Управе; али и ту је г. Стојан М. Протић био у добиту, дошла је државна "милостиња, која месечно износи 176:82, годилшње

> 12184 динара, шила дневно без мало 6 динара. Ову

милостињу г. Ст. Протић задовољно је примио, обе_ручки пригрлио и најуредније долази сваког месеца и прима на државној благајници, поред ослепелог

службеника Милана Петровића; бившег црквењака

чича Мијалка Илића, сина поч. Николе Илића, који

је имао својих стечених нарочитих заслуга за време првог устанка; госпође, баба Јеке, супруге поч. Павла Урошевића, првог старешине среза моравског, по ослобођењу нахије крушевачке 1833. године, и других, који такође примају државну милостињу. "Дакле, г. Отојан М. Протић, поред поменутог сигурног дохотка од одбореких седница, примајући на шме милостиње из државне благајне сваког месеца по 17682, примиће за четири и по године 9.548-28 он оа од чега државна каса нема нити ће икад отуд имати какве користп. Док ја, који сам све слободно време, сву своју уштеду и труд посветио спасавању народне тековине и најдрагоценијег историског блага, које је већ бачено п упропашшћено, добијам на име награде 9.000 динара. А, услед те дате ми награде, државна каса добија један чист и сигуран приход, после исплаћене награде и

свију трошкова око штампања п укоравања, м то

од читалаца, који, као купци једне знатне, лепо штампане, добро повезане књиге, не могу такође рећи да су је преплатили, а још мање да су оштећени. Према томе, државна је каса, од стране моје, у добитку, а читалац није на штети.

Сад нека читаоци пресуде, који од нас двојице штети државну касу, и од кога треба чувати државну касу да Је не пљачка. |

ба аи метра тпененех писан зета