Одговор на "приказ" г. Стојана М. Протића у "Делу" књ. 18. о моме делу "Финансије и установе обновљене Србије"

_П

Сад да пређем на други део „критике“ г. Стојана М. Протића, у коме он подвргава оцени само дело, са стране његове књижевне израде. У овом "делу, г. Ст. Протић се брижљиво старао да буде „објективан“, као што смо га видели и у првом. Ја Ћу, с тога, додирнути само некоја места, из тог чисто литерарног дела, тога напада на ме, а и на г. ливана „Кивановића, као оцењивача мога дела, чије је писмо у истоме, после предговора, штампано. Кад је тако испало, или боље рећи, кад је г. Ст. Протић хтео да увуче у свој претрес и г. Живановића, по то у оноликој мери, то је недовољан овај мој одговор за обојицу. Ја ћу се, у погледу г. Живановића, ограничити само на то, да и овом приликом напоменем: да сам баш њему, претходно и пре понуде г. министру финансија, поверио своје рукописе на преглед и оцену, што сам желео да чујем суд човека, који, осим личног познанства, нема по својим убеђењима ничега иначе са мном заједничког. То је био разлог за ме, да очекујем непристрасну оцену; и ја сам је добио. Све што сам имао да кажем о овој оцени г. Живановића, казао сам у предговору књиге 1. По томе се овде на томе неђу више устављати, сем што могу, поред тамо изјављене моје топле захвалнссти, сад овде изјавити жаљење, да, је и г. Живановић, за свој труд око прегледања мојега дела, пожео ону масу напада, каква му јеу лео пала у „критици“ г. Ст. Протића. А сад да пређем на ствар. -

У самом почетку књиге |, „Финансије и Установе обновљене Србије“, напоменуо сам: да сам се из самога принципа сам уздржавао од пресуђивања догађаја и својих сувишних мишљења, у колико је то било моруће за систематско сређивање ове драгоцене грађе, која се предаје читаоцима у руке. И. то сам одржао, како кроз целу прву књигу, тако и