Одговор на "приказ" г. Стојана М. Протића у "Делу" књ. 18. о моме делу "Финансије и установе обновљене Србије"

и отправили чиновника к више помјанутому Воеводу Вујцу, сос сентенцију умертвит јего, и тим !3-го на 14-то ноћи обезглавили јего, и главу 15-го предста-_ вили к Везиру Бјелградскому, а !9-го отправљена голова от Везира в Цариградје“...-

Да, то су писмени документи из доба и времена. самога догађаја, које сам изазван овде споменуо, а нису једини, који се односе на смрт Кара-Борђеву, о чему ће у најошширнијем обиму бити говора у књизи четвртој „Финансије и Установе обновљене Србије“, и који се више не дају ни обићи, ни прескочити, ни уклонити. Историја, на својим листовима, после ових верних докумената, прибележиће сасвим потпуно и истинито 'овај догађај о смрти Кара-Борђевој. И онда, поред оних црних слика које Српетву служе само на срам и поругу, да је Вукашин убио младога цара Уроша, да је Вук издао на Косову, неће бити и име Милоша Обреновића, да је убио Кара-Борђа. И дај Боже, да се докаже, као што наши новији историци и доказују, да и Вукашин није убио цара Уроша, и Вук да није издао на Косову, те да листови наше народне историје буду чисти и светли. ~ |

Оволико је доста односно овога важнога и деликатнога питања, које је истакао у својој „критици“ г. Стојан М. Џротић, а што није требао чинити како на томе месту, тако и у данашње време, не сачекав да изађе цело дело са свима прикупљеним документима, који све важније догађаје, па и тај, пот= пуно и у свему износе и расветљују.

Даље ми је замерио г. Ст. М. Протић, што сам на завршетку саме прве књиге у девет врста изнео:

„Из овога малог Финансиског прегледа, може се јасно увидети, да је политичко стање у Србији после 1842. тодине ударило сасвим другим правцем. Новим управљањем земље, у коме је преовлађивао страни утицај, полако су се рушиле политичке установе и земаљски закони. Услед овако вођене политике, са-

су о