Одговор на "приказ" г. Стојана М. Протића у "Делу" књ. 18. о моме делу "Финансије и установе обновљене Србије"

32 тамо Турецкаго Пе. ветва, и что в сљед за њим при будет и много численаја Росискаја Армија.<—

2. Писменп оригинални докуменат из кога се

"види, да је Народна Скупштина, „Ообор Сербски“, на шест дана пре смрти Кара- -Борђеве, 7. јула 1817. године, »собрав“ се „много о том разсуждају што

__би его жива оставит, но народ бојутчесја краинпа _ пропасти, нехотјаху на то согласитисја,л жива его оставити, но совокупно“ одлучи „его живота лишити“. И ова се Овупштинска одлука: морала после и изврштити, и извршена је ноћу између !3 п !4. јула.

= 3. Извештај _ скушитинског изасланика Георгија _ Димитријевића, од 27. јула 1817 године, упућен депутату Михаилу Тодоровићу Герману, у коме, 1 осталога, вели:

Господин Вуица_ послао секретара своего в Бјелграда, увједомит Верховнога Вожда о прибитиј Георгија Петровића, шњим и један Грек именом Наум Карнер, и у равних расположенија и намјеренија јего

_увједомити, и пригласит Верховнаго Вожда, к јему на овиданија, и употребит какого совјета к бунту. Ома Господар Милош Обреновић послао на све стране призвали В Бјелграду све Вовеводи п Старјешини на совјета, и објавил им прибитие Георгија Петровића Цернога, и шњим один Греком Наумом, и о намјеренце јего, и так присудствие Верховнаго Совјета, и Воеводи и Старјешини, једино гласно согласилисја лишити жизни Георгија Петровића, и јего спомошника, "Т-го числа Јулија, сос свим тим шчо Господар Милош _" Обреновић представљал Совјету и Војводама, что не заслужует Георгије Петровић таковија казни, будући он дјесјатољетњаго боренија јего против обшчаго непријатеља, и зашчишчение своего отечества, несљедует јему таковој казни, толко он представљал свое мњенше, обездружит јего и обратнов в Бесарабиј послат, — Но на то ни один не соглашаетсја, кромје веје вообшче опредјелили лишит јего жизни,... ис тим образом закључили одиногласно смертију казни,

~