Одговор на "приказ" г. Стојана М. Протића у "Делу" књ. 18. о моме делу "Финансије и установе обновљене Србије"

0 априла 1816. године, исписан руком тадашњег

писара Народне Канцеларије, Симе Милутиновића Сарајлије, а потписан од Народне Скупштине и потврђен печатима обркнезова, којим Скупштина тражи од везира Марашли Али паше, Петра Молера, председника Народне Канцеларије, који се склонио код њега у београдски град и потражио његовог заклона, а који је од појединих нахија примио порез п остале народне дажбине, да рачуне о томе преда и положи. После овога акта, који је нађен у везирској архиви после предаје београдског града 1867. године, истога дана, 30. априла ноћу, у граду је удављен Молер и заједно са познатим капетан Ра= дичем Петровићем избачен из града, на градско поље,

· Калимегдан. - =

Рекао сама и сада дим дао смрти Кара-Борђевој имам оригиналних писмених докумената, из којих се види цео ток догађаја о смрти његовој и држању великога и мудрога „Врховнога кнеза и правитеља. народа Орбскога“, Милоша Обреновића. И кад ме је. на онакав начин г. Ст. Протић напао и изазвао, ево ћу овде само три документа поменути:

1. Писмо Михаила, Тодоровића, Германа, српског депутата у Букурешту, од 27. јула 1817. године, упућено »јЈего Пр-сву А. А. Пини дјејствителном статском Совјетнику и генералном консулу, в Молдавији и Валахији Јего Императорскога Величества“, у коме се налази и ово:

„Георгије Петровић Черни, как уже извјеогно с одним њекоим Греком по имјенни Наумом Карнером, тајним образом ушол из Бесарабиској области... с пашанпортом под другим названием .. „и наконед переправившис чрез Дунај близ крјепости Рама прибил 9д-то числа минувшаго Ијунија, в предјели Семендриј, и јавилеја к тамошњему сербокому воеводје Вујцу которому објавил что -будто он по повељениј Височајшаго Росијскаго Двора прислан нарочито в Сербију, да. би в оружит Народ против нињешнаго