Одговор на "приказ" г. Стојана М. Протића у "Делу" књ. 18. о моме делу "Финансије и установе обновљене Србије"

трошку одштампати текст и прилози свега око 180 штампаних табака. |

3. Да редакцију и коректуру држим сам, што и јесте сасвим природно, да се овде послужим ре-= чима једнога поштованог пријатеља: да дете своје, писац треба сам да умије, очешља и обуче, које ће много боље учинити п за то, што он најбоље зна све шта је имао на уму при стварању свога дела, но што ће то други учинити.

4. Да реферат од 31!. марта, који је поднесен услед министровог наређења од 2. ебруара, које ниже износим, није усвојен.

И ако је ово министрово решење чисто и јасно за свакога, није за г. Ст. Шротића, који би био рад да ствар изврне наопако и протумачи на свој начин, како би можда годило само његовом личном интересу. |

Међу тим сваки, који је имао посла са откупљивањем или награђивањем ма каквог дела и предмета, знаће: да дело једно израђено откупити или наградити, није једно исто. Код откупљеног дела, купац постаје господар и сопственик; а код награђенога, писац остаје и даље сопственик. И код једног и код другог случаја, у целоме свету, постоји ово правило:

|. Код откупљивања, нарочито књижевног дела, долази нарочити специјални уговор, у коме се мора · тачно и по реду изложити: шта писац и понуђивач даје, а шта купац прима и узима; да ли куповином дела купац задобија и сва права, или она остају писцу; каква права и дужности остају писцу, да их испуњава, ако сва права издавања дела прелазе на купца, тј.'при поновљеном прештампавању дела.

Код сваког откупљивања дела, у уговору се морају предвидети сви услови, који везују продавца као и купца,

2. Код награђивања дела, постоји сасвим друга процедура. Ту се без нарочитог уговора свршава