Одговор на "приказ" г. Стојана М. Протића у "Делу" књ. 18. о моме делу "Финансије и установе обновљене Србије"

- једним обичним писменом, а често и без овога. и награда може бити тројака:

а) Награђивач издаје својевољно обећану награду писцу, као помоћ да дело своје одштампа и изда на свет. Ово може бити у предавању једне извесне суме новаца, предате лично писцу; или у плаћању штампе и осталих трошкова око издавања дела. И у том случају. писац добија дело одштампано и укорено без икаквог свог трошка. Е

6) Награђивач издаје награду писцу, плаћа штампу и све трошкове око издавања дела, разуме се првог издања. Ја себе узима сву одштампану и укорену количину књига, коју после Ра епролаје П чини даље са њом шта а.

в) Награђивач издаје награду писцу у новцу, за тим и сву чисту добит од продатих књига; а за себе задржава само онолику суму, колико је издао за штампање, повез и дату награду писцу.

У ова три случаја награде, писцу остаје рукопис и цело дело као његова потпуна својина, са свима правима за даље издавање.

Овај исти принцип влада и код Државе, кад она што откупљује или награђује. И код ње за откуп мора бити нарочити уговор; а награђивање долази само решењем дотичног министра, који дело _ награђује и прима да се одштампа.

Код поновљеног штампања дела, ретко бива без допуњавања и исправака. Ако је писац задржао сва права за себе, он то чини по вољи својој кад хоће и ако хоће; али, ако су, уступањем дела, сва права прешла на другога, онда се мора условити: је ли, при поновљеном штампању дела, писац дужан да уноси допуне и исправке, ако би их било, и ако је дужан, је ли са или без награде. Ово нарочито мора бити у писменој погодби условљено; јер пи први и најзнаменитији књижевници светски, при поновљеном пзАа Вању свога дела, допуњују недостатке и исправљају погрешке. По ће рећи, да нема умнога ра-

пауке

сре пенали пса срне срела одеће его Дљин

дрмаадарајрткааа ад