Одисај напаћене душе

=

(Овде ми стају заморене мисли. Па... не треба ншко да ме криво разуме и да тумачи ове врсто нас пако. Лренацаћена душа моја у треболну телу захтевала, је одисај. Ја сам данас најбећи, најбедној бедник у свој нашој земљи, а ово је мој најочајнији, најболпији јаок. Овако чемерну животу, овако сатанским патњама у каввим ја грцам, допуштен је — јаск..... бар то толико треба да ми буде допуштено ма и у незодно време.

Одахнух у својој „живој гробници“ да ми лакно души, и, да би се ко налнао, ако ништа више, а оно бар: „да можали као да б: помого,“ |

Година 1909. Кривача,

срез голубачки. у Милан б. Марковић

6. ср. писар Т класе.

о ТД а

Бо и а о а!