Одисај напаћене душе
Преузимање:
Приказ у BnLViewer-у
=
(Овде ми стају заморене мисли. Па... не треба ншко да ме криво разуме и да тумачи ове врсто нас пако. Лренацаћена душа моја у треболну телу захтевала, је одисај. Ја сам данас најбећи, најбедној бедник у свој нашој земљи, а ово је мој најочајнији, најболпији јаок. Овако чемерну животу, овако сатанским патњама у каввим ја грцам, допуштен је — јаск..... бар то толико треба да ми буде допуштено ма и у незодно време.
Одахнух у својој „живој гробници“ да ми лакно души, и, да би се ко налнао, ако ништа више, а оно бар: „да можали као да б: помого,“ |
Година 1909. Кривача,
срез голубачки. у Милан б. Марковић
6. ср. писар Т класе.
о ТД а
Бо и а о а!