Одисај напаћене душе

1

људски ум: који буде услед да отклони или бар довољно ублажи бол, тугу, плач, срам, несрећу и сваки јад људски ио болницама, лудницама «ч свуда по свету. До појаве таквог ума људског, човечанству ништа теже не би било и без једнога „великога“ господина грофа Лава. А онда: од куд и зашто његова (трофова) кијавица да забрине чипав свет, а на мене мевољника нико на овету ни главе да осврне2! |

Ја не завидим ерећноме господину грофу Лаву на слави и пажњи коју му цео свет указује, не замерам свету што у „делима“ великога песника и „мислиоца“ гледа бредноси и величину достојну људскога ума у Х веку, нити мислим да 0 томе. ја мали и слаби — попујем свету. Мене само жалости и боле: што док се за једног задовољног,. срећног, богатог човека, тамо у Јасној Пољани, без разлога ч нужде брине гдб све — дотле за мене ојађена НИ држада моја, НЕ друшниво, ни моји Ораги „пријашељи“ вемају ви очију, но душе, ви срца, ба чак ни разума! Ја се сада питам: зар бар та Оржаба моја, да за моје патње нема обзира ни колико за једног државног коња, кога спасава мука пушкарајући га када, н, пр. пребије ногуг Зар ба (е ја сада на силу бога морам Кајани нипо неКада гордо оббацијах но Обе и три Хиљаде динара нуђених ме да би се само мало нанрабно разрок при нолицијском Убиђају да се морам за ино Кајаше и... (Канабати на очислед свему Фрђе не сК0427....

Оволику неправду, ИМОЛИКУ сурову осуду света и његову индоленцију спрам моје одвећ зле коби, нигда и ничим нисам засљлужто, те би сада било човечно и Д0стојно Људу: да ми се МомОсНе и несрећа Ублажи — да ми се олакша умрети кад ми се није дало живети. — —