Одисај напаћене душе

10

негде у Јасној Пољани у благостању и богаству починити ЈЕНЕ од песничкога дара те пирепевати и пре. причати оно што су већи дарови залубу певали и причали, хиљадама година до данас, и истицати мисли старе и знање такође хиљадама година — зар је то каква стбавна срећа, добро за човечанствог Не. Толстој је за човечанство исто што џ једна Аделина Пати, а Аделина Пати је што и нама, некад тако омиљена, Мала Мара. Сви они 34 бављали су свет (у ужем и најширем обиму и смвелу), за то се ваграђивали и — квит, никаквиг ту заслуга за свет нена. Човечанство се, у истини, ве може похвалити ни преголемом срећом 4 благостањем од божанствене проповеди Исусове, ни Науба проповед тога богоповека није дала свету жељена и потребна резултата, То тврди #сторија света, тврде казамати, тврд попови, тврдимо сви ми људт нашим ЖИбОШОМ. Па где овда може бити говора о каквој заслузи за човечанство од велике песме и велити% „мисли“ једнога великога Лаваг Ба! — таквој „заслузи“ смејалш би се сви лагови да нешто уму читати. Целокупна дела свих м великих и малих песника и уметника од искони до 'олстоја п њихове 40Л6 белце „МИсАН“, не вреде за човечанство ни колико би вредео цигли рецепт по коме би ее лако могао излечити рецимо Атбт а Черћогтапва. Код лека који би се пронашао» за лечење н, пр. туберкулозе, „Крајцерова Соната“ јелу. и вода и тако нешто. Не велим тиме да су свотом оглашени „бесмртници“ баш нико и ништа. На против, и сам бих желео да сам велики песник, само ја њих стављам у позадину, у „забавни део“. Налазим: да су свету а чица каквог Рафаела, 'Голстојев „Рат у мару“ ни такве

ствари — добро дошле, али су му, (свету) нодихобни ; проналазачки, стваралачки умови. Нека музини љубимци певају и „мисле“ — то је лепо, забавио, пријатно, добро

и не бескорисно, ама |Ид није слабно, бесирине, СОлаван, бесмртан и достојан хвале и обожавања биће тек онај