Од живота до цивилизације

ЕСТЕТСКИ ЕЛЕМЕНАТ 107

Не видим како би се те особине могле замислити без учешћа неког психичког фактора који је распоредио пигменте у независним деловима перја, с обзиром на целину коју дају чулу вида.

Ако смо приморани усвојити сврховиту природу организације живих бића у механичкоме погледу, т.ј. да су механичка сретства употребљавана за постизање одређене сврхе, не може се логично одбити сврховитост друге природе, као што је поменута целисходност естетских сретстава. Ако постоји нека моћ која је замислила и остварила сврховиту механику нашега ока на пример, тада није већи посао измислити и остварити цртеже и сјај перја да би се преко тога органа добиле извесне реакције, да би, на пример, женка била приступачна мужјаку у интересу одржавања врста. На крај крајева и то је нека врста механизма, само што се врши преко психичких функција.

То води ка разматрањима пред којима човек застаје уплашен, да није залутао, иако га логични развој онога што му је искуство стварности наметнуло томе води. Ако у сврховитој природи живих бића постоје осим механичких сретстава и таква сретства која се оснивају на психичким особинама, ако је птичје рухо, сјајно и исцртано из естетских разлога, који су несумњиво оправдани, Као што видесмо, и у животиња, тада се поставља питање да ли та естетска тежња, чији смисао увиђамо у животиња, не постоји и у другим творевинама у којима јој смисла не видимо али које су обрасци естетичности, Ако је један део бар жи-