Од живота до цивилизације

ЕСТЕТСКИ ЕЛЕМЕНАТ 109

тај појам: природне творевине нису ни лепе ни ружне, већ одговарају нашим схватањима лепога пили. ружнога. Пауново перје има у пореклу своме везе са естетским осећањем колико и шаренило дуге и блистање драгог камења.

То је прва могућност. Али постоји и друга. У своме сврховитоме стварању живих бића, психичка моћ која је тим остваривањем управљала, стицала је искуство о спољашњем свету, као што видесмо, те се према њему управљала у постизањј своје сврхе усавршавања живих бића. Она је дознавала, на пример, да променљива температура спољашње средине ремети редовни ток живота, па је на основу тог сазнања удесила сложени механизам који зајемчава организму сталну температуру. Претпоставимо сада да је дознала и за психичку особину неких живих бића, особину коју ћемо назвати естетским осећајем; а није немогућно замислити да је зато дознала, јер у ствари она га је морала и створити као и цело живо биће, са свим одликама његовим. Није ли тада могућно да је у своме даљем стварању водила и о томе фактору рачуна, као што је водила о многим другим који су изван живога бића или у њему самоме» Многе физиолошке особине мужјака подешене су према физиолошким особинама женке. Зашто тада и боја перја, и хореографија, и певање не би било подешено према психичким одликама женке» Као што се види, по томе последњем схватању не би многе творевине живога света само случајно пристајале У оквир нашега појма о лепоме, већ би их било и