Омер и Мерима : трагедија у пет чинова

84

Хај Хо

Е Хо

Е, Хо. Хај

Хе. Хај.

Хо.

ја њену срећу убих! (Јецајући бије се у прси и сруши се крај носила)

(за себе). Шта јој је 2 (окренут „мртвоме Омеру на носилима). По задњој твојој жељи ето ти. (Хоџи, узчемирено). Што значи тог (мирно, показује на Хатушу), Ев: ову питај све: Оженила га, јадна, несрећно, И синоћ му довела дјевојку, Јединицу од нашег сердара Фатиму 2

Да.

(искочи на улицу). И Омер мртав тог

Да, Омер несрећни! Јад! (врисне, потрчи носилима и п дне на њих). _ 15 Сунце! Јад!

Мерима му је ова једина У срцу била. Срце пуно ње. И молио је мајку, преклињ'о

_ Да Меру проси. Она не хтједе,

М

Већ на силу доведе немилу:

На силу проси, води на силу: На силу вјенча, сведе на силу Ал' срце му, Мериме препуно, Не може даље муке толико Издржати, већ — (одмахне руком) Пуче под њима У часу када сила сведе их.

У срцу била жеља једина:

„Крај Мериног ме двора носите, Пред Меринијем двором спустате, Нек мртвога ме Мера цјелива, Кад живога јој не би суђено“.

(скочи с носила, оде врло брзо у ружик и замакне десно)