Омер и Мерима : трагедија у пет чинова

Хо

Хо.

85 ШЕСТА ПОЈАВА.

Пређашњи без Мериме.

(извирује куд замакну Мерима и руком махне мирно за њом). Нек мирно сноси судбу. Јаде ће Излијечити јој вријеме чудесно. (Окрене се носиоцама) По задњој жељи учињено је — _ (Из ружика, десно, појави се Мерима, држи десну руку у њедрима и трчи носилима)

СЕДМА ПОЈАВА.

Пређашњи и Мерима.

И (застане мирно, достојанствено) сад је кра;. (маше носиоцима да стоје) ЈОШ није! Није крај! још није све по задњој жељи му.

(Спусти се крај носила. Открије покров, загрли главу Омереву, и загледа се подуже у њу)

Да мртвога те Мера цјелива, Кад живога јој не би суђеног То посљедња ти Мери порукаг2! То не мож' бити, драги! (запиљи му се у лице) Не може! Та прије тога мора (извади стакдце из њедара) ова моћ Да сједини нас и изједначи. (Испије брзо отров) И сада, драги, (у заносу) једнаки смо ми:

"Сад, мртав ти, и Мера издише,

И мртвога те (нагласи)

мртва цјелива. (Пољуби Омера, клоне над њим и издахне)