Омладина и њена књижевност (1848—1871)

НЕ 5

%

с“

ДЦ С со

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Он је на своје патриотске песме много полагао, – и обећавао читав низ Пламенова, „које би, како вели у поговору своје књиге, можда највише допуниле целокупном изразу ове књиге, ожививши

јасније правац мога певања...“ Алп да је остао само на овим песмама, његов значај не би био

много већи но Ђене Павловића или Исидора Ћирића.

Нешто су му боље и искреније љубавне песме. у којима се огледала та нежна, мека и блага душа. Он је имао једну искрену љубавну страст. На омладинске. састанке, у омладинске кругове често су залавиле младе и родољубиве девојке, „сестре по Душану и Марку“, које су овом идеалистичком поврету давале више нежности п чистоте. Једна од тих заборављених и давно ишчезлих муза Омладине — које би саме заслуживале целу једну лепу студију — била је п Милена Стефановићева из Черевића у Срему, нежна и поетична Милена, коју је наш песник звао „моја добра п лепа девојчица.“ Он је њу заволео оном старинском романтичном љубављу, која не иде без уздаха, без поменка и без месечине. Он је њу тако трубадурски волео да је своје име као какав старински витез што се китио плавом траком љубљене госпе, закштио њеним поетичним именом:

Од имена твог, Милено, Савид'о сам спомен мио

У рањеној страсти својој „Миленком“ се покрстко...

Али књижевна сентименталност била је јача. О тога вероватно поренај осећања, и његова. е-