Омладина

Стрин 1

бмлхдитт

Број 14

ГОВОР МАРШАЛ

ТИТА

(Наставак са 1-ве стране)

Ње са што иектд те би понотно онај пекао м онакга несрећа за наш народ. У нашој земљи мма још увмјек људи који шпекупмшу, м има их у мностранству који шпекулишу с неким грађанским ратом. Ти планови никада неће Бити остварени! Ми пружаме руку помирницу сваком честитом гређанину ове земље, којм је спреман да одсада ради заједно са нама на подизању, на обнављању наше унесрећене, разрушене земље. Ми смо спремни — то је наша дужност, м то мем налаже ситуација у иностранству, то нам налажу мнтереси наше земље, — да сада сјединимо сте снаге које пред“ стављају врмједнбст за нашу земљу, сво снаге које желе, које мскрено желе да мсто омеко косо борци Народне-ослободилачке о војске у борби, трегну на изградњи наше земље к уложе сво напоре да се што прије залијече ране које нам је задао овај страшни рат. Али, У мето врмјеме мм поручујемо свмма онмма који шпекулишу, бипо у земљи, било ван ње, да се љуто варају гко мисле да ће плодови за које је дано море крви (бити за нас изгубљеним. Никада, никоме те тлодове не дамо! Наша будућа покољења би нас проклела. Ми смо дужни да чувамо оно што смо стекли: Ми морамо чувати нашу ногу федеретивну демократску Југославију у којој Ће сески поштени трађанкн ммати пуно право развитка, м гдје ће за сваног бити м рада и могућно сти учења м свега што је потребно културном човјеку. Нећемо више да буде. ме дјечја лопта мли момета за поткусуривање! Ми смо у овој борби стекли право да равноправно са савезницима учествујемо м у овом рату и у изградњи нове им срећније Европе, не само Југославије. Ја сам узјерен да ће ове тежње наших ивреда наши савезници прихватити м

они их већ прихватају, Ми желимо, мм

морамо да зеједио, раме уз са нашим савезницима, уништимо а непријатеља а да затим, за.

једно са савезимбиме, мзграђујеме бољу будућност народа Европе, напосе бољу м срећнију будућност народа Југославије!

На крају, друговн м другерице, ја вас позивам да као м до сада мстрајете у те шкој борби, која још нмје завршена. Близу је дан, када ће наша земља бити потпуно ослобођена!

Живјела наша славна Нај дмлачка војска! (»Живјела!«).

Живјела. ЊУ федеративна кратска путеви (»Живјела!«).

Живјела наша велика севезница Црвена армија! (»Живјела!и).

Живјела Армија машнх глеске и Америке! (»Живјела«!).

Живјело оно које је крвљу стечено на свим ма Европе м А-

за бољу м срећнију будућност!

(»Живјело!«).

Смрт фашизму! (>Слобода изроду!а),

После говора маршела Тита почео је дефиле јединица. Наше славне бригаде, које су лиле крв за ослобођење Беогреда, и у чијим се редовима налазе синови свих наших нерода, мвршеовале су са својим заставама поред маршвла Тита,

Е-

чпамова Врховног штаба м представника Црвене армије м савезничких војних мисија, Наша се војска зетим упутиле у град. Већ од Ауто-команде непрагледне маса света чекала је своје ослободиоце, Народ је бацао цвеће на своје војмике, клицео маршалу Титу и демократској федеративмој Југослевији, Наше јединице су пролезиле мроз град пуна два сета поздресљане од Беогређане. /(Темјуг).

(астанан маршала Тита са др. Шубашићем

Агенција ТАНЈУГ овлашћена је да објави следеће:

#25 окт светали су се ма слободне чериторији Југославије претседник ослобођења – Југославије

је јЈосит Броз-Тито и претседник Краљевске владе др. Мвам Шубошић. З

Предмет разговора био је стварање јеАна југословенске владе.

Разговори су текли у мзјсрдачнијем тону с обе стране са пуним разумевањам пожребе хитиог решавања овог важног пита-

ње. Разговори се настављају м досудашњи резултати показују да ће доћи до пуне.са-

ои алој 2 амин иизниј

аи или ве." У 2 УСПЕХ ПРЕГОВОРА МАРШАЛА ТИТА и : ДР. ШУБАШИЋА |

Радио Слободне Југославија јавља да је између претседника југословенске краљев ско владе др. Шубашћиа м маршала Тита постигнут спорвзум о важним питоњима кво и о образовању заједничке владе у оспобођеној Југославији. (Танјуг

рани

ИЗЈАВА БРИТАНСКОГ ПРЕМИЈЕРА Г. ЧЕРЧИЛА У ДОЊЕМ ДОМУ

У својој изјави у Доњем Дому о сествику Ез мершалом Стаљином, премијер г. ЧерМил је, између осталог рекзо:

= Ја сам врпо редостан — наставио је к. Черчил, — што могу Доњем дому саопштити да наши односи са нашим савезни. цима нису били никад приснији, срдач“ нмјм него што су у овом часу. Неће се оствармтми наде Номаца да ће доћи до неких размимоилажења између савезника односно до слабљења снага које се боре против Немачке н које ће се потпуно скршмтм.

%. “ • (О БАПКАМУ И ЈУГОСЛАВИЈИ

Прелазећи на балканско питање г, Черчил је рекао, да се у погледу Балкана моРају узети у обзир интереси земаља на Црном и Средоземном мору.

— Ја сматрам, — рекао је он — да нема икакве непосредне опасности, да ће нашм заједнички напори ослабити због мзвесне разлике гледишта у погледу вођења политике према Југославији, Грчкој, Бугарској, Румунији и Мађарској. “

— Ми смо поститћи споразум у погледу 'Фвих земаља м то појединачно м упоредо < нашим циљем, да усредсредимо све њижове напоре у складу с нашим намерама против заједничког напријатеља м да предвидимо све за ммрно решење свих њиховхи међусобних питања.

Затим је г. Чорчил наставио:

— Ми, уствари, поступамо заједнички у нашим односима са краљевском југословенском владом под претседништвом ДР. Шубашића и са маршалом Титом м ми смо их заједничком поруком позтали да се заједно окупе у борби за олшту ствар, као што су већ пристали да ће учмимти када су се састали на конференцији у Напуљу. Потребно је др се води заједничка политика на овом :-'ршеном подручју, а не да се подуп“лу јед"" гпотив других, што би могло ба се леда у њ-споразуме изме (Ки веднких сила, МЕ)

ПОЉСКО ПИТАЊЕ

У погледу Пољске г. Черчил је казао де је неоспорно најважније питање: однос мзмеђу пољске владе у Лондону и Народноослободилачког одбора у Лублину. Г. Черчил је додао, да је уверен, да је учињен велики корак у правцу решења овог пмтања, Ма крају је Черчил казао: Велика Британија м Америка черсто се слажу у томе да се после рата обмовм јака, спободна м' независна Пољска, која ће да буде пријатељски _расположска према Совјет. ском Савезу, који је ослободио Пољску,

0 ПРИЗНАЊУ ФРАНЦУСКЕ ВЛАДЕ

Говорећи о признању провизорне фрањ цуске владе г. Черчил је мстакао да је разлог што тај корак није могао раније да се учини једноставан: брмтанске м америчке врммје имале су удела у ослебођењу Француске м њихов задатак као оспободноца не би могао бити бирање владе млм сластодржаца Француске, Данашње при. знање може се сматрати симболом за 06нову Феанцуске као европске силе м пред“ знаком нове фазе у којој ће она заузети право место на светској позорници, Г, Черчил је додао да ђе Француска учествоватм у разговорима м по питању Рајнске области и Немачке уопште.

десеа дана месеца октобра.

НА ФРОНТОВИМА

ИЗ РАТНОГ ИЗВЕШТАЈА ВРХОВНОГ ШТАБА НОВ И ПОЈ

“ ЗА 30 ОКТОБАР 1944 ГОДИНЕ Настављајућл офанзивне операције у Далмацији наше јединице, ослободиле су Имотски и гоне непријатеља ка Мостару. с

На сектору Боке Которске после жестоких троднеевних борби ослобвћен. је Херпег- Нови, а затим; Дубље у Боки, Мељине, Зеленика и Кумбор.

Северно од Боке, наше јединице заузеле су Његуше и Кррстап, важна ке мачка упоришта на комуникацији Цетиње—Кстор.

—=е——

ОСПОБОЂЕМ МО СПЛИТ ГЛАВНИ ГРАД "ДАЛМАЦИЈЕ

" Врховни штаб НОВ м ПОЈ, у свом извештају од 28 Х између осталог свопштеве;

После тродневних жестоких борби једм-

нице Осмог корпуса Народно-ослободилачке војске ослободиле су Сплит. Поред Сплита ослобођена су м сва непријатељска упоришта око Сплита, и то: Солин, Каштели и Клис. У овим борбама непријатељ је ммас преко 1500 мртвих, а заробљено је 1200 патриоте официра % војника. " Зеузимењем Сплита, наше једмиице др. же целу обалу од Херцег Новог до Шибеника, у дужмми од преко 200 километара. С истовременим нападом на Сплит, јели нице Осмог корпуса напале су им ослободиле Сињ,

Настављајући операције у допини доње Неретве, наше јединице заузеле су Метковић, Габелу м Столац, важна непријатеље ска упоришта, који су бранили прилазе уво У досадашњим операцијаам у допини Доње Неретве убијено је 4600, а заробљено 1700 непријатељских војника м официра, међу којима се налази м један пуковник, У овим борбама заплењено је 60 топова разног калибра, 17 тенкова м оклопних аутомобила, 250 моторних возила и велике количине другог ратног матерк-

У извештају ед 29 Х јавља се о ослобођењу Трогира, Дивуља м Чапљине, те о у-

ои у Херцег-Новом м у

__ ЦРВЕНА АРМИЈА НА НЕМАЧКОЈ ТЕРИТОРИЈИ Маршал Стаљин објавмо је у својој дневној заповести да су трупе | Бепоруског френта на широком фронту продрле 40 км дубоко у Источну „Пруску, Наставља се надирање ка МИнстербургу м Кенигсбергу.

КРАГУЈЕВАЦ ОСЛОБОЂЕН

Тодинице НОВ и Црвене армије након ссам дана упорних борби оспободмле су 22 октобра важан ммдустриски град Крггује“ вац. Убмјено је 70се, а зеробљено 3осо непријатељских војника.

у ОСЛОБАЂАЊЕ БАЧКЕ

У сарадњи с јединицама НОЗ трупе П Украјинског фронта ослободила су у Ба. чкеј Суботицу, Сомбор м Мотн Сад. Читава Бачка је ослобођена, Ма доџгој страим Дунава ослобођеним су Пстроварадим м Сремским Карловци.

ДУБРОВНИК У РУКАМА НОВ Након огорчених борби 79. херцегота. чка рмемзија НОВ ослободмла је Дубровник. | од Сплита ослобођен је град Омиш. У борбама у Дапмецији учествује а морнарица, певачка ескадрипа Спитрејера м окпопне једмимце.

НА ПУТУ ЗА БУДИМПЕШТУ

Трупе маршала Мапиновс«ог ноје тродиру према Будимпешти с Мстока заузеле су Дебрецим, трећи највећи гоад у Мађарској м вежно раскршће Њирегхаз», те успостевипе нове мостобране на Тиси Трупе маршала Толбухина, које честупају преме Будимпешти с југа, продиру након за. узећа Сегед, који је иза Будимпеште највећи мађарски гред, м Баје, према севеРу на широком фронту између Думева и Тисе.

НАПРЕДОВАЊЕ У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ

Након ослобођења Сигета трупе Црвено армије продрле су у Чехословачку, Осло-

Ужхород, главни грајћ 'Подкарпетске Руси-

УВОЂЕЊЕ РУСКОГ ЈЕЗИКА У ПАРИСКЕ ШКОЛЕ . Париз, 29 октобра Агенција ТАСС јавља да је у Паризу објављено једно саопштење француског министарства простете трема коме ће па. става руског језика бити уведена у све

ам ибн —

васинтне азводе у Паризу ~,

су градови 4 Мукачето, Чох и

је. У северној Румунији ослобођена је жепћезничка раскрсница Сетул Маре. Читава Трвнсилвакија је ослобођена.

СЕВЕРОИСТОЧНИ ФРОНТ Совјетске трупе напредују и даље од заузетог норвешког пристаништа Киркенес. Оне се боре при северној поларној светлости при хладним. снежним бурама кров бесцутну земљу и опасна бару.

ПОЛОЖАЈ НА СЕВЕРУ ИСТОЧНОГ ФРОНТА | Јужно и западно од гуке Црвена армија азузела је руднике никла и ступила на морвешку територију, Ослобођена је вежна лука Киркенес. На Балтичком сектору остатци мемачких дивизија опкољени су на простору Ли бава—Виндава.

Петсама

БОЈ НА ЗАПАДУ

Некоп упорних борби савезничке сна“ те заузеле су немачки град Ахен, након што га је савезничка авиашија и" артиле“ рија потпуко разорила, јер је опкољени немаички гарнизои одбио а се преда: Борбе се настављају и у западној Холандији око реда Шелде и Маса. У, неточној Француској воде се борбе на подручју Вотеза. " =

БИТКА ЗА БОЛОЊУ У Италији се оштре борбе. на прилазима Болоње, тде пристижу Нем-, има нова појачања. Савезници су зау“ зели Чезенатику на Јадранској обали, Наставља се надирзње у додину реч ке По; - база

воде

АМЕРИЧКА ОФАНЗИВА НА ПАНИФИКУ

Макон успелих с скџија авијације и морнарице америчке јединице искрцале су се на острво Лејт у Филипинима и савледале мепријатељски отпор. У пе< морској бици Јапанци су претрпели те“ жак пораз, Американске оупертерђаве нопадју јапанске базе.

ОСЛОБАЂАЊЕ ГРЧКЕ

Неемци су евакуисали велики део Грчке. Савезници су ушли у Коринт. Грчки партизани ослободили су Атвну н Пи реј. Са јединиџе ушле су након тога у главни град Грчке. Ослобођена, је Ламија и Лариса. Савезници нодиру према Кочанима. Немци евзкуншх Солун.

езничке

БОРБЕ ПО ЧИТАВОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ

У Македбнији осујећени су покушајн немачких трупа да се пробију према се« верозападу. Јединице НОВ н Бугарске војеке потискују Немце према Кумано“ ву. Наше и бугарске трупе продиру на Косово Поље и потискују Немце према Митровици и Приштини. У Србији воде се борбе за Краљево, Чачак, Ужипе и Вишеград. Ослобођен је Шабац, Чете ИЈ украјинског фронта и УТ личка диви“ зија „Николе Тесле" ослободили су Земумн, Батајницу Стару Пазову, Мриг и Руму, Офанзива наших снага наставља се у Црној Гори и Херцеговини. У Бо« сни је ослобођен Травник. Слгеонске је« динице спречавају Немцима везу. измећу Фронта и позадине. Поново је ослобо“ ћен Горски Котер осим Врбоског..У, Словенији у жестоким борбама Немци су претрпели највеће губитке на сектоРу Жуженберк—Цеље.

У АЛБАНИЈИ

Партизани су ослободили луку Велону и град Аргирокастро. Већино албанске

територије је у рукама ослободилачке

војснњ